MALA ZADOVOLJSTVA

Imam stečeni otpor prema stvarima koje su masovno prihvaćene. Ponekad ide do totalne suprotnosti. Obožavala sam bajkerske čizme, sada kada ih obožavaju svi ne mogu da ih smislim, znam da ću ih videti na svakom koraku, na svakom četvrtom stopalu koje pređe pločnikom, i to uglavnom iste modele. Ne volim ti ja to! U tu omraženu grupu spadaju i kovanice "outfit post" i "new in". Ja nemam new in, ja imam neke stvari koje sam kupila ovih dana.

Rekla sam već da novembar nije moj mesec, on me mrzi  i ja mrzim njega. Srećom, još malo pa se završava, ali ipak, dok ne prođe, nema slikanja, nema skitanja, ma nema ničega osim malo šopinga i mnooogo serija. To je onaj trip kada rešimo da okrenemo novi list od, recimo, Nove Godine, pa sami sebe ubedimo da čim svane prvi prvi sve će automatski postati drugačije i bolje. E, takva nerealna očekivanja ja imam od prvog decembra. Ili, neka bude od trećeg, prvi se pada u subotu.

I naravno, kako to obično biva, ovo je trebalo da bude priča o online kupovini. Nekada sam bila prilično navučena na to, s tom razlikom što sam se ja držala domaćih prodavaca, uglavnom preko Fejsbuka, mogli ste to i do sada da vidite tu i tamo u prethodnim postovima. Nedavno sam uzela čizmice preko Limunda koje su koštale 500 dinara, plus 350 dinara za poštarinu. U čemu je onda fora, pokušavam da uštedim, a poštarina me pojede. I rešim da kupujem samo u svom gradu, Bogu hvala, ima toliko devojčica i žena koje vole da se otarase svojih stvari na moje veliko zadovoljstvo. Kod Anđele na blogu vidim da  priča o sajtu Moje krpice. Promuvam se tamo, pronađem svašta, ali platica još ne stiže, pa je većina ostala za kasnije, ali nešto je i uletelo.

Nekoliko komada nakita, dva para minđušica i ogrlica stajali su 350 dinara. Jel da da su slatke? Ogrlica-medaljon mi se najviše dopala, a ni prateći elementi nisu loši.

I ova tunikica-haljinica je poreklom sa istoga sajta, jurila sam je nekoliko dana, kada je konačno stigla moram vam reći da sam opasno zaljubljena! Ne gužva se, retro, moje boje, ljuuuubav! I to za nepunih 300 dinara! Jedva čekam žurku sledeće nedelje da je obučem! Videćete kako stoji! Fantastična je i mnogo sam srećna.

Sledeći noviteti su prva pomoć u sakrivanju fleka na zidovima. Moram da priznam da sam se opasno navukla na ove stikere! Za 150 dinara kod Kineza nema više fleka, a osećaj je kao da sam renovirala bar polovinu sobe! Molim nekoga da me spreči ako počnem da ih lepim na svaki zid, to će ipak biti previše, a bojim se da neću umeti sama da se zaustavim!

I najsitnije stvari mogu da donesu ogromnu sreću! Videla sam na nekim stranim blogovima ovakve neobične minđušice, zakačaljke za uši, tačnije, tražila ovde po radnjama i nemaaaa. Ali, ne lezi vraže, tu su Niški kreativci, tačnije Igda. Devojka napravila par komada, čisto da vidi kako će to da ide, i ne da je otišlo, nego bih joj pokupila sve! Za sada sam maznula ova dva komada, i Lana je uzela jednu, ali zaista tu ne nameravam da stanem! A uskoro se Kreativci useljavaju u novi kutak, pa će stalno biti na izvolte!

 
E, sada idu staritetni noviteti i znam da to zapravo ne postoji, ali... Ove dve kutije za nakit su nekada bile moje, pa su bile kod bake, a pošto je ona otišla tamo gde joj ne trebaju, vratile su se kod mene. Morala sam da ih spasim zuba vremena i prašine. Kutijica nikada dosta, zar ne?

Zašto sam ikada u životu kupila špicaste čizme kada ih nikada nisam volela i dalje mi je misterija. Ali važno da postoji obućar koji taj problem može da reši, tako da sada, posle ko zna koliko godina, opet imam svoje divne čizme. Šta kažete, kako vam se čini amputacija vrhova? 

Ova dva laka sam uzela pre par nedelja, pijaca, po 50 din, i u ovaj desno skroz zaljubljena. Vidite ovo malo zelenkasto, nije odsjaj, lak se preliva između braon i zelenog, zapravo ima boju kao staro zlato sa nekom patinom, a zavisi od svetla, nekada je više zelenkast, a nekada zagasito zlatan. Volim!

Imate sigurno neku stvar kojoj ste hteli da promenite lični opis i koja je na tu promenu čekala i čekala i čekala... Ovo mi je suknjica iz srednje škole, siva, na preklop, decenijama je čekala da je skratim. Sada je dočekala da je opet nosim bez kasapljenja jer sada baš volim tu dužinu. I srećna sam, kao da imam novu!  

A imam i novu bananu, ali ona će već da posluži svojoj svrsi verovatno još pre no što završim tako da... zaboravite da ste videli bananu! 

I, ako ste preživeli ovaj post, kada u Obrenovićevoj naletite na ove momke zastanite da ih čujete, ne znam ko su, ali sjajni su!

      

VINTAGE, JE T'ADORE!!!

Ponekada mi moja ljubav prema vintage elementima stvarno izgleda iracionalna! Zbog čega osećam takvu privrženost prema nečemu što je stvoreno mnogo pre mog rođenja? Zašto cunjam po tuđim ormarima i secondhand radnjama, buvljacima u potrazi za nečim neobičnim? Zar nije mnogo lakše otići u neku brendiranu radnju, gde imaš sve, u svim veličinama i bojama i samo skineš sa vešalice? Nisam mnogo razmišljala o tome do sada, nije baš lako analizirati sebe samog, a onda u blogosferi naiđeš na ljude slične sebi koje je mnogo lakše provaliti onako gledajući iz ćoška.
I kao mlađa retko sam imala modernu garderobu. Zapravo, uglavnom onda kada bi pošle u grad, pa maznem nešto od drugarica. Sreća moja, pa smo tada sve bile dovoljno slične građe za to inače bi odležala dobar niz godina zbog golotinje na javnom mestu uzrokovane nedostatkom adekvatne garderobe.
Sve što je vredelo u Mom Ormaru bilo je nasleđeno ili poklonjeno. I tu idu od izvora dva putića: mrzeti to što imaš jer nije moderno, ili zavoleti to što imaš i ne želeti drugo. Moj konačni odgovor je B, zavoleti to što imaš.

 


Možda, ako bi neko mogao da mi garantuje da, ako potrošim više od pola svoje plate na neko brendirano krpče, da će isto da ostane u svom izvornom, nepromenjenom agregatnom stanju bar onoliko koliko je potrebno da isplati svoju cenu, možda bih i pristala! Ali žljc kvalitet uz takvo odricanje, hvala, ali ne hvala. Dakle, materjali su neuporedivo kvalitetniji bili nekada davno.

Naravno, nezanemarljiv, zapravo presudni momenat u celoj vintage priči je originalnost. Nikada nisam bila deo mase, a sada već tvrdoglavo odbijam da to budem. Želim da imam nešto što niko drugi nema, makar to bila i obična majica. Ne uspevam baš sto posto, ali približavam se cilju. Danas sam, dok sam se vraćala s posla, usput srela tri devojke u razmaku od po pola ulice, i zapitala sam se da li je počelo da mi se pričinjava, zar tu curu nisam srela pre pet minuta? Isti outfiti skroz naskroz. Zona sumraka, bogme, nije mi bilo svejedno, posumnja čovek u sopstvene oči i ono malo razuma koliko je preostalo nakon napornog dana na poslu!

I baš lepo što sam se ja ovako raspričala, a moj outfit će da opiše ko? Od vrha pa naniže, šeširić mi je kupila drugarica, ovde-na-slici-prisutna Lana, u Aleksincu. Poslednji na polici, čekao na mene, za svega 150 dinara. Kasnije mi reče da ih ima u Knezu na ulici za 500. Knez, Kinez, razlika je samo u ceni i lokaciji.

Ovo tufnasto čudo sam slučajno spazila u 
novootvorenom secondu u komšiluku. Zapravo, spazila sam samo tufne, na kraju se ispostavilo da je to jako zanimljiva jedna bluzica, i usvojih je momentalno.
A i farmerice sam isto tako uzela, tamo početkom veka, videla, probala, hajde daj. Dugo ih nisam nosila, tada su mi goli stomaci bili prioritet, a sada zahvaljujem nebesima što sam ušla u radnju! Idealni par džinsa, visok struk, visoki džepovi, ono što ženski pozadinski elementi najviše vole, straight leg, tamne... Stacy London bi bila tako ponosna na mene!

Na tašnicu sam posebno ponosna, neverovatni vintage komad koji mi je poklonila drugarica nakon što ga je otkrila na tavanu kuće muževljeve bake! Nisam htela ništa da ti kupujem za rođendan, znam da će ovo više da ti se svidi. O, moj Bože, kako je samo bila u pravu! Jedinstvena je!
 
Cipelice su Iz Maminog Ormara, nije ih mnogo 
iznosila, a sećam se da je i tata imao slične, samo mušku varijantu, naravno. Izgleda da je to tada bilo moderno. Ali ako su preživele do sada, to ipak dovoljno govori o kvalitetu, ne?
 

I  neka ključne reči budu originalnost i kvalitet, a ja da prekinem više da mudrujem, ukočiće vam se prst od skrolovanja pa me nikada više nećete čitati! A ako vam treba društvo za iskopavanje blaga, tu sam!  
I da, odlično smo se proveli kod drugara Mice na rođendanu i hvala njegovom katastrofalno lepom stanu što je pružio lepu pozadinu. A pošto su sve fotografije slikane mobilnim, ozbiljno razmišljam o nekoj akciji za prikupljanje sredstava za opremu sirotih blogera!

  
šešir: Kinezi, 150 din
bluzica: SH, 400 din 
farmerice: ko će toga da se seti posle više od deset godina???
cipele: Iz Maminog Ormara
tašnica: Vintage, sa bakinog tavana

READY TO GO!

A šta da kažem, novembar jednostavno nije moj mesec... Uzalud mi i ovo Miholjsko leto, i novo radno vreme koje nije loše. Odgovorno tvrdim da sam bila medved u prošlom životu i ne razumem zašto moj šef ne prihvata to kao razlog zašto ne želim da dolazim na posao do aprila. 

Ali, suprotno mojim željama, život se nastavlja i dok trošimo hladne mesece, pa tako čovek (ili žena u ovom slučaju) mora ponekad da izađe među ljude i uklopi odlazak u pozorište sa odlaskom u klub nakon predstave. I šta da se radi, stisnem zube i krenem u pripremu.

 Naravno, znajući kakva je atmosfera u klubu, i još svesnija toga da mogu da udaram minus na nivou blica koliko god hoću, on neće postati slabiji, jedina opcija je bilo slikanje pred izlazak. Dodjavola, propade mi ona divna klupska scenografija, umesto toga zapala mi sobna vrata kao dekor. I usisivač se jednom pojavio, verovatno zbog toga što ga nikada nije bilo ni na jednoj fotografiji. Bojleri i veš mašine su taaaako out!

Elem... Obično dovoljno dobro znam sebe i svoj i Mamin Ormar i prva kombinacija koja mi padne na pamet bude ona prava. A onda sam počela da igram Fashion Week na fejsu (znam, znaaaaam, a taman sam se otresla svih ostalih) i počela da imitiram igricu: obučem jednu stvar, pa nakačim dodatke, pa mi se ne dopadne, pa sve te sitnice ostavim a promenim glavnu stvar... Elem, na kraju je to brzinsko igranje stiglo do pobedničkog broja tri koji vidite.

Da vas upoznam: jaknica je stigla iz Kine, do tržnog centra, pa onda i do Mog Ormara. Zaljubila sam se u boju istog momenta i bila je moja, za svega 1200 dinara pre nekoliko godina. 

Torba je posebna priča. Ne znam ni sama koliko dugo je čamila u Orhidejinom špajzu i kako je ugledala svetlo dana. Donela je baka iz Nemačke u nekom kontigentu stvari, ili robe, kako je volela da ih zove. A sada je ta tašna srasla uz mene i volim je neizmerno. Boja koju obožavam je samo dodatni bonus.

Pojas ste imali prilike da upoznate. Bluzica je gornji deo kompleta koji nikada ne ide u kompletu, a donji deo ste isto videli skoro, opisan kao jedina životinjska stvar koju, pored mojih mačaka povremeno, imam u ormaru. Kroj je lud, materijal personifikacija prijatnosti, samo moram ovaj izrez oko vrata da prilagodim, ne odgovara mojoj bisti. I, naravno, potekla je Iz Maminog Ormara.

Bolero je totalno funky kroja, ne smem da skinem markicu iako me grebe, jer stvarno ne bih imala pojma šta gde ide. Pazarila sam ga dok je još uvek postojala Decibel radnja u ovom gradu.

 
I pantalone su stigle iz Nemačke, pre milion godina, i od trenutka kada sam porasla dovoljno da ih obučem, postale su najdraže pantalone koje sam ikada navukla na sebe. I ostaće tako dokle god su u životu. Padaju božanstveno, toliko su duge da me teraju da nosim štikle, a noge mi dođu duge kilometar! A ko to ne bi voleo?

I cipele ste videli ovde, Fejsbuk ulov za neke smešne pare, i jednog dana, posle nekoliko godina, levi zglob će mi zaceliti dovoljno da mogu ležerno da hodam i u njima, ne zvala se ja Isidora!

I minđuše su Iz Maminog Ormara, srcićiiii! A leptirić prstenu se pridružila i jedna sovica :)

I tako... Ukrotila kosu, stavila sjaj, pozvala taksi i otišla da prošetam neke od mojih omiljenih krpica po gradu. I'm ready to go!     

jaknica: Made in China - 1200 din
pojas: Terranova - 200 din
leptirić: P...S...Fashion - 400 din
sovica: Niški kreativci (potražite ih ispred Kalče kada je lepo vreme) - 200 din
bluzica, pantalone: Iz Maminog Ormara
cipele: Facebook shopping

FASHIONHOLIC UZVRAĆA UDARAC

Pomalo pohaban naslov, znam, previše korišćen. A pošteno, i nisam baš sigurna ko uzvraća šta, Iz Maminog Ormara na sva ona pitanja koja je postavila Fashionholic, pa zapitkujem svašta, ili Tatianna uzvraća meni, dajući onakve odgovore kakve samo ona ume!
Kako god da se uzme, druga runda je tu. I ne samo tu, zapravo, ona je na portalu nish.rs a ja vas samo upućujem gde da je pronađete. Pa dok se ne stvori prilika za novi outfit post, hajde da vidimo ko je pobedio u ovom modno - garderobnom meču. Pogledajte ovde :)

NEŠTO KRATKO

Đavolski je hladno! Kako mislite još nije zima? Bogami jeste! Čim se temperatura spusti ispod 20 stepeni, za mene je zima, a sad da li je 15 u plusu ili minusu, svejedno mi je! 

A kada je zima, ja ne  postojim, ne funkcionišem, trudim se jer moram, ali sto posto sam bila medved u prošlom životu i uopšte mi nije jasno zašto me sada ne puštaju da lepo odem u hibernaciju do proleća!

U međuvremenu slikanje izgleda kao nemoguća misija! Još nikome nije uspelo da ćebe proglasi za modni detalj, pa neće ni meni. Dok se ne ukaže neka prilika za outfit post, evo jednog duplog, dvosmerni intervju, Fashionholic girl sa jedne i Mamin Ormar sa druge strane. Uradile smo ga za Nish online magazin i ovo je samo prvi deo. U principu, već sam i do sada više od nekoliko puta rekla otkud ja ovde, ali ne mari da kažem još jednom, zar ne? A šta će Fashionholic Girl reći naredne nedelje, što bi rekli tamo u belom svetu - Stay tuned!
Evo i linka :)
http://nish.rs/magazin/rubrike/modnikutak/fashionholic-vs-iz-maminog-ormara

ŽURKA NEUSPELIH FOTOGRAFIJA

Sigurno ste i same nekada bile u situaciji da se jedva organizujete za neko slikanje, ili se skockate za neki izlazak pa greota da se baci, treba i to uslikati, novi post zove i čeka, a nikako da mu se odazovete. I date aparat u ruke nekome ko ne zna, ili vam baš bude onaj dan kada normalan izraz lica jednostavno beži sa vašeg i nema apsolutno nikakve šanse da ga uhvatite i zabeležite kamerom. Ili pregledate lepo sve na svom digitalcu, i sve izgleda ok, a kada prebacite na računar jedino što možete je da se uhvatite za glavu.

Nije mi baš nešto praksa da kačim milion slika, ali ni post sa samo dve nekako ne ide. Ali kada se nakupi dovoljno takvih situacija, bar može da se napravi kolaž, pa se lepo čovek pri tom priseti i leta, dok sedi uvijen u ćebe kao palačinka (mada, u ovom trenutku ipak više ličim na mumiju).

  Ovo je jedina životinjska stvar Iz Maminog Ormara, ako zanemarimo momenat kada se obe mačke nakače na mene, ali njih ne nosim napolje, greju, ali i grebu! Zapravo, ovo je polovina kompleta, jaaako zahvalna jedna stvar, jer sa svojim lastiš pojasom može da se nosi na više od nekoliko načina. Prvobitna želja je bila da pokaže da ume da glumi i top haljinu, i dugu suknju i sve između, ali je samo ova fotka preživela. Majičica stara kao biblija, i ne sećam se više iz kog je veka, a sandale kupljene u radnji sa feleričnom robom za 700 dinara.

 Ovde je par omiljenih mi komada! Nabrana Zarina majica je second hand otkriće i nenormalno je volim. A tek pantalone! Naravno, slučajno naleteh na njih tražeći nešto skroz drugo, takođe SH varijanta, a srce mi je bilo puno kada mi prodavačica reče da su me čekale četiri godine u radnji i uporno izbegavale sve ostale slučajne kupce! Luda neka sorta teksasa, sada još samo da vratim neki kilogram koji je pobegao preko leta, pa da ih ponovo nosim! Majica je stajala 300, a pantalone 400 dinara, kajiš stigao sa bakom iz Nemačke još dok sam bila mala.

 Ovo je takođe jedan od outfita koje jako volim! Pantalone su isto stigle iz Nemačke pre nekih dvadesetak godina i čekale u Ormaru svoj trenutak. Padaju fantastično, do patosa su, visok struk, braon, savršene. A majica je kombinacija pamuka, čipke i trikotaže i koštala je čitavih 100 dinara! Šteta što se nije uslikala jaknica od 250 i tašnica od 450 dinara, ali biće prilike...

Jedna klasična letnja džins varijanta za leto, suknju dobila od bivše koleginice, a top kupila preko FB-a. Safranove baletanke i ona bratovljeva jaknica i spremna sam za naporni radni dan! 

 Ko je još, pobogu, video da možeš da slikaš idiotom po mraku i da to ispadne kako treba! Stidljiva mi nešto ova varijanta, pa nije htela da se slika, ali uhvatili smo satenske zvonarice koje sam ukrala od kume, majicu kojoj sam odsekla rukave čim sam je dobila od drugarice i košuljicu Iz Maminog Ormara koja ne voli da ide u kompletu sa suknjom, a ja joj dopuštam da se pojavljuje solo.
  

 Ovo je trebalo da dobije čitav svoj post pod nazivom Ispunjenje dečijeg sna, ali nije se dalo, bilo je previše mračno i kišovito! Konačno sam ispunila sebi želju i uspela da nađem rolšue, drugarica ih imala zaboravljene u ormaru i odmah sam ih otkupila čim sam saznala. Marama je Orhidejina, jaknica poklon od prijateljice, farmerice Žare jeans, stare prastare omiljene! Za frizuru se pobrinula već pomenuta kišica!

I za kraj, jedina dizajnerska haljina koju posedujem! Sandra Lalović je napravila ovu predivnu stvar koju nameravam da nosim dok sam živa! I sa strane ima nitne, ne znam koliko se vide, ali kada sam je uzela bila je kao merena po meni, i biće opet! Narukvicu je napravila jedna kreativna Nišlijka i moraću ubuduće više da pazim gde kupujem nakit da bi mogle da dobiju pohvalu kakvu zaslužuju. I torba, rađena za mene, da posle ne kažu moje mačke da ih nikada ne vodim sa sobom! Unica bags by Fashionholic, mlada dama zaslužna za to što privlačim poglede! Zapravo, privlači tašnica, ali se i ja kasnije ogrebem za neki!