среда, 30. јануар 2013.

KALIF UMESTO KALIFA, POST UMESTO POSTA

Često se dešava u poslednje vreme da inspirišemo jedni druge. Vidimo nečiji osmeh na fotografiji, zagrljaj, senku iza nečijih leđa koja nas zanese. I onda crtamo, fotografišemo, slikamo, kucamo eksere, šta god... I sama sam se tako osetila kada sam videla Neveninu fotografiju, sećate se?

Jedna blogerka inspirisana drugom, ne kada je garderoba u pitanju, nego neka hemija. Kažem, mnogo me više privuče i opčini nečiji osmeh na fotografiji nego celokupna kombinacija, sigurno ne bi bila posebna bez tog najvažnijeg modnog dodatka.

Smejem se kad god mogu. I već mi područje oko očiju plače za botoksom, i već znam da ću izgledati kao čau čau kada još malo ostarim, jel se tako beše zove ona naborana sorta? I znam da je moja zubarka jako srećna zbog toga jer stalno iznalazim nešto što bi moje nepravilne zube moglo da smesti u dovoljno lep osmeh. Ma baš me briga, ja se smejem, ja bez toga ne bih mogla. Nek ide botoks dođavola!

I srce mi se smejalo kada je moja NK rekla da ju je jedna moja fotografija inspirisala da se malo poigra sa njom. Naravno, odmah je stavljena za profilnu. Odmah je stavljen i osmeh na lice. Ne znam kako se osećala devojka sa bisernom minđušom kada je prvi put videla svoj portret, ali znam da je prokleto dobar osećaj kada shvatite da ste inspirisali nekoga. Nadam se da ćemo svi to osetiti bar nekoliko puta u životu.

I zato želim da fotografiju podelim i sa vama.



Naravno, mora da sam nekako inspirisala i originalnu autorku Alexandru Hope da me ovako uslika, da izvuče nešto za šta ni sama nisam znala da je tu. Dakle, inspirisala sam dve osobe do sada. Ja zadovoljna i nasmejano srećna!  
 Slikala A. Hope, poigrala se NK
  

субота, 26. јануар 2013.

IGRA U ŠETNJI, ŠETNJA U IGRI...


Odavno htedoh da ovekovečim moje kaputiće. Nasledila ih, naravno, od Orhideje, i nisu baš bili nosivi. Preveliki, ne mogu u autobus da uđem, kao neki ragbista pod uniformom. Onda je Marina uzela stvari pod svoju iglu...


A onda drugi problem. Radim od mraka do mraka, ne daj Bože moj Sony da uslika nešto kada počne da se smrkava. I ne, slikanje u kaputu nasred dnevne sobe je i za mene previše!


Na razdaljini od dva metra moj Sony bi me registrovao kao nekakvu tamnu mrlju. A ja baš i nisam mrlja, mada umem da budem zamrljana kao dete kada jede čokoladu. Rukama. A onda došao drug Amerikanac, malo kao nešto šetali po gradu, upoznavali se sa znamenitostima, (moraću da obnovim znanje lokalne istorije, ovo je ipak godišnjica Milanskog edikta i to) i slikali se. Pominjem Sony mrlju jer je između mene i njega dok me je slikao bio prostor veličine fudbalskog igrališta, jedva ga i čuh kada me je dozivao da se okrenem. Ali, naravno, on ima durbin od objektiva na svom Nikonu! I evo.

 


Ovaj mi je jedan od omiljenih kaputića. Ona stara, dobra vuna, kakva se danas jako teško nalazi, toplo unutra kao pod ćebencetom! Klasičan, izrez na V, malo iznad kolena, crn, univerzalan.

Tašna, naravno, Orhidejina, i obožavam je! Prevrnuta koža, pa sa nekim printom, nešto, i ovom prilikom joj obećavam da ću joj promeniti zip i da će moći da se zakopča, u inat džeparošima!

Šal mi je drag, najdraži, a pošto sam ja braon devojka, jasno je da ne postoji situacija kada mi nije oko vrata, osim kada je na pranju, naravno!
  




E sad, malo je slikica, pa se dete zaigralo sa tim istim slikicama, ali u suštini, evo kako izgledam kada krenem u neobaveznu vikend šetnju sa drugarima. :)  

https://www.facebook.com/IzMaminogOrmara

недеља, 20. јануар 2013.

ROYAL BLUE





 
Prošlog leta sam se nekako naprečac zaljubila u kraljevsku plavu! Bio je to sasvim slučajan susret u Terranovi. Mislila sam da će ostati samo letnja šema, ali izgleda da veza postaje ozbiljna... 


Što mi je kosa svetlija i riđkastija, to mi više odgovaraju jaki kontrasti. Volim kontraste, šta ćeš dušo, takva mi je narav! Zelena i ova plava mi za sada daju najbolje rezultate, pa sve nešto navrćem vodu na tu vodenicu. A nekad se navrne i sama!



Opet Lana i njen ormar koji se, polako ali sigurno, preseljava u moj. Da se zna, ovo je pokušaj dva. Haljina jeste od tankog, predivnog pamuka, ali nekako nije legla kako treba na moju belu kožu. Ne razumem, ako je kraljevski plava, a oni koji su kraljevske krvi su obično bledunjavi kao ja, nije mi jasno kako se ne uklapa. Ali ja ne bih bila ja kada ne bih smislila nekakav uklop! I jesam, čini mi se. 

I opet ja na radnom zadatku, sa dva fotografa, ni manje ni više, da iskoristim priliku! Škljocalo se telefonima, škljocalo se idiotima, poziralo se sa tabletom, ma čudo jedno! Bodi, helanke, cipelice zbog kojih će brižni ljudi da pomisle da nemam šta drugo da obujem, i kraljevska plava.   

music by: Vesna Zakonović Arežina Spikers
https://www.facebook.com/IzMaminogOrmara

уторак, 15. јануар 2013.

SITNI PRINT,HELANKE I JA? DEŠAVA SE...

Moje nove mezimice

Pre nekoliko meseci moja Lana je imala vikend rutinu - dođe u Niš, ponese jedan kofer za sebe, jedan kofer za mene! Koliko sam samo predivnih stvari dobila od nje, pa vi ne znate! Ali saznaćete, polako ;)



Da me je neko ranije pitao, mislim da bih odgovorila da ne mogu da zamislim sebe u nečemu sa sitnim printom. Ali, samo mi dajte neobičan kroj i kupljena sam za sva vremena. Naravno, mora dobro da stoji, baš da bi ta neobičnost došla do izražaja. Nabrano, miš rukavi, tunika dužina, sitan print... Ne zvuči primamljivo? Hmmm...


Prvo moram da kažem da u ovom trenutku nisam sigurna šta mislim o helankama. Zovite ih i leggings, kako god. Prvo, čitavog leta i jeseni gledam na ulicama mlade ženske persone u tom odevnom predmetu. Po nekom Marfijevom zakonu, devojke koje ne bismo baš nazvali zgodnim, preferiraju ovaj odevni predmet. Ok, razumem, ne stiska nigde, lako se navlači i to... Problem 1: odraz u ogledalu, čini mi se da se ogledalo reeeeetko konsultuje. Problem 2: bolje je da su helanke zamena za unihop, nego za pantalone. Da ne idem u detalje...


Mada, pre no što nastavim, ne mogu a da ne pomenem ove zimske varijante istih, inspirisane skandinavskim folklorom ili čime već. Prvo, većina koje sam videla na nogama koje šetaju ulicama imaju neke poprečne motive. Poprečni motivi i na Hajdi Klum ne mogu da tim nogama čine uslugu, nemojte da se lažemo! Drugo, kada vidite devojčice iz osnovne škole kako ih nose, pa pored njih devojke sa tridesetak godina, kome više pristaju? Povlačim se sa slučaja!


Sada kada sam rekla sve to, evo mene u helankama! I viđaćete me u njima još neko vreme, sigurno. Mislim da sam već pominjala da sam smršala više no što sam planirala, mada u ogledalu to ne vidim, a ni vaga ne pokazuje neke mnogo niže brojke. Ali kada pokušam da obučem nešto, problem! Zbog toga sam rešila da sačekam još malo, da vidim da li će se stvari promeniti i na koju stranu, da li da kupujem novu garderobu, ili ću se ponovo uvući u staru. Do tada štedim, a u periodu tranzicije, helanke su prva pomoć.


I da se vratim na temu! Neko ovaj neobičan komad može da nosi i kao haljinu, meni je više tunika, a to što na sebi ima sve braon nijanse samo je stavlja u top 5 mojih odevnih predmeta za ovu zimu. U kombinaciji sa helankama i mojim omiljenim, ljubljenim, voljenim novim čizmicama, to je kombinacija u kojoj sam se pojavila i pred kamerama. 

Uklapam se u enterijer Raskršća, ne?
Fotografija nema puno, i dok ste pročitali sve, već ste ih i videli. A ako vam se dopada i pozadina, prošetajte se do Raskršća

tunika: poklon moje Lane
čizmice: Emelie Strandberg
prsten: P...S...Fashion 
helanke: bulevarska pijaca
enterijer: Raskršće 
   

петак, 11. јануар 2013.

MOJA PORODICA


Garantujem da su, one noći kada sam se ja rodila, babice u porodilištu ostale bez pelena i mene umotale u neko braon ćebe! Zapravo, ne znam da li je baš ćebe, ali da je bilo braon, sto posto! Odrastala sam u braon sobi, nosila braon stvari, moj život je bio braon! Smeđ, boje čokolade, bele kafe čak, lešnika, kestena, kao što su mi i lokne tada bile te boje.

Onda je moja Orhideja jednoga dana rekla da joj ćerka izgleda kao braon usedelica! Ok, rekoh ja, vreme je da menjam, i pustih boje u svoju svakodnevicu. Kupovala novu garderobu, farbala nameštaj u stanu... Trajalo je to dosta dugo, ali od sebe bežanja nema! Ja sam zemljani znak, boje zemlje su moje boje i tu je kraj, vraćam se korenima...

I nakon ode smeđoj, vreme je da vas upoznam sa mojom porodicom. Prvo novopridruženi članovi!



One su mi bile potrebne, njih sam priželjkivala, upravo ovakve kakve jesu! Dobro, da je bilo baš po mojim željama, postojao bi međubroj za nas koje imamo uska stopala, pa nismo ni tamo ni ovamo. Ali naći standardni ženski broj (čitaj: 38) koji se najbrže rasproda, usred sezone, a pri tom su čizme baš one o kojima si sanjala, ravno je čudu! Ne, čudo je kada uz sve to imaš i drugaricu Lanu sa kreditnom karticom koja sve to može da ti kupi, a ti kasnije da nadoknadiš. I tako su čizme iz mojih snova postale moje!


A ako su ove gore iz mojih snova, ove druge su iz mog srca! Teško je bilo odlučiti se između onog što ti je potrebno i onoga u šta si se zaljubila! Česta životna mukica na više od nekoliko polja, zar ne?  Ali, zahvaljujući Lani, kartici i sniženju, osetila sam se kao nekada, "Oba para su mi mila srcu, pakujte oba!". Uh, vrištala sam od sreće danima! Ma, vrištim još uvek! Vi me razumete, zar ne? Nešto što vam je potrebno, što vam se jaaako dopada, puta dva! 




Nakon nekoliko dana iznova sam se zaljubila u nove članove naše male, srećne porodice. Izuzetno su tople, udobne, braon u svim nijansama i ne klizaju se čak ni po staklenom ledu! Love forever!
 



 Ponesena tim osećanjem neizmerne ljubavi, reših da obnovim svoju vezu sa jednom tašnom koju sam dugo gledala u izlogu. Presrećna zbog toga što posetioci novog second hand shopa nemaju isti ukus kao i ja, znala sam da će ona da me sačeka. Moja nova torba! Kaže mi vlasnica "Ali ti mi ne deluješ kao tip za tu tašnu!". Možda ne, ali tašna je pravi tip za mene. And that was a beginning of a beautiful friendship...

To su novi članovi moje porodice koje ću voleti i kada više ne budu sa nama. A sada upoznajte nešto starije Đorđeviće :)

Cicin roze ćelavi stomačić, nakon druge operacije

Cica je nekada anoreksična, a sada gospođa Garfild mačka. Sa mnom je već osam i kusur godina, toliko niko nije izdržao, skoro pa ni moji roditelji! Nikada nije izlazila napolje, osim u transporteru kada idemo kod čika Doce. Preživela je nekoliko jako teških trenutaka, a sada je stara gospođa obolela od raka koji je nemoguće operisati. Moj bensendin na četiri šape koji mi je kao takav mnogo puta spasio i život i živce. Nirvana u žutoj boji. Bezimena mačka, krštena nakon što je Ogi Radivojević otpevao Cicu. I onomad se smejao do suza zato što sam ga nazvala kumom!


Cvrca u tripu da je cvećka i da zbog toga treba da spava u saksiji

Cvrca je posebna priča! Znate Sudbinu? Onu koja vas natera da prođete tamo gde nikada ne prolazite, bez ijednog očiglednog razloga? Ona me je navela da jedne letnje večeri naletim na majuška sa polomljenim zadnjim šapama. Operacija ne bi pomogla, nekako je to već sraslo, niko je nije želeo takvu. I hvala svima koji nisu želeli da usvoje Cvrcu, sada imamo radost u kući, živahnu tinejdžerku, Cica ćerku koju nikada nije imala, Cvrca majku i mene. Plišani mazuljak! Klasično žensko sa fetišima tipa - nakit, trakice za kosu, cipele i nadasve, tašne!











A kao pridruženi član, da opravda moju ničim izazvanu strast prema šeširima, pojavljuje se i on! Ne znam sa čime da ga uklopim, ja sam braon devojka, ali već ćemo se nekako snaći :)


Previše sam pričala! Odmorite malo od čitanja, vi koji ste stigli do ovde :)   

Cvrca, pravo žensko, uvek nanjuši gde je nakit i sama otvori kutiju

A pošto je pravo žensko, i torbe su veeeeeliki fetiš!

Ljubav!
 
čizme: Emelie Strandberg plitke, za duboke nisam sigurna, moguće iz iste familije
tašna: vintage, second hand, 600 dinara
šeširić: vintage, second hand, 200 dinara
Cica i Cvrca: večno i neprocenjivo!!!!        

https://www.facebook.com/IzMaminogOrmara

среда, 02. јануар 2013.

FASHION CORNER & UNIT DESIGN

 
 Šta žene žele? Šoping!!! Kada ga žele? Uvek!!! 

Nisam mogla da odolim, a da se ne ugledam na neke zvrčke koje ovih dana kruže fejsom! Ali istina je! Baš kao što je istina da, verovali ili ne u njihovo postojanje, ima žena koje se ne bave šopingom. U tom slučaju reč ena" služi samo kao polna odrednica. 

Zapravo, kada sam sve ovo počela da pišem, na pameti mi je bio bojni šoping poklič - Svi na Fashion Corner, svim snagama i sredstvima! A onda je došla Nova, pre nje su došle pripreme za istu, posl nje, evo, rehabilitacija od iste... Eh, da mi je sad jedan od onih mafina! Ili neka od onih tašni! Šolja, narukvica, minđuša, izaberite odgovor...

Nakit Handmade Leather by MM (MIlica MIlovankic)

Sandra, Nevena, Nina, Mara, Miljana, Milica... i ostale, ama, kako svaki put nadmaše same sebe, ja ne razumem! Zapravo, i nije da ne razumem, kreativne žene, pa to ti je, tu pomoći nema! Mi iz običnog sveta možemo samo da se klanjamo! I da kupujemo, naravno!
 

Pošto je većina priča već ispričana, kasno Marko na Kosovo stiže, a ja u blogosferu, jedino što mi ostaje je da kažem - pogledajte slike pa mi recite da li ćete sledeći put propustiti ovako nešto! 

Pripremite se za duuuugi niz fotografija. Nisam imala srca da izbacim bilo koju! Zato i neću da dužim, samo još da kažem SREĆNA VAM NOVA 2013.

Želim vam mnogoooo sati povoljnog šopinga, da nađete neke jedinstvene stvari, da ono što ste dugo želeli konačno postane vaše. Da vas od štikli ne bole noge, da vam se farmerice cepaju tamo gde je moderno i da nikada u ovoj godini ne kažete "Nemam šta da obučem!". A sada, Fashion Corner! 



Nevena Kragić


Milica Stojiljković Ilustracije

Nina i Mara

Milica Stojiljković

Nina i Miljana

Nasmejana Mara

Sandra, Nina and co.



Nakit Handmade Leather by MM (MIlica MIlovankic)

Nakit Handmade Leather by MM (MIlica MIlovankic)

Milica i Nina, iliti Ilustracije i Pretty Dolls

Pretty Dolls

Pretty Dolls

Milica Stojiljković

Pretty Dolls

Pretty Dolls

Jelena i Ljubica :)




Milica S.





Tašne Mistral

Tašne Mistral

Tašne Mistral

Tašne Mistral

Tašne Mistral

Tašne Mistral

Tašne Mistral

Tašne Mistral

Sandra i ja

Milica mi je dala najlepši novogodišnji poklon - moju omiljenu sliku!