BLACK VELVET

Kako su godine prolazile, nekako sam postala alergična na stroge forme. Ja sam bila ona koja se uvek zaricala da nikada neće imati kancelarijski posao od 9 do 5, pogotovo ne onaj koji će me primorati da nosim sakoe i kostime. Dodatak te priče je da sam kao tinejdžerka bila zaista preozbiljna i da sam imala solidnu kolekciju sakoa koje nisam skidala. Jednostavno su mi dojadili, a ja postala neozbiljna.

Zaista, postala sam neozbiljna do te mere da sam shvatila da će ama baš svaki sako izgubiti bitku jer apsolutno ne postoji šansa da ja izgledam ozbiljno, makar se uvukla i u neki od njih. A pride, na ledu sam čuvala jedan stari, mamin, koji sam nekada nosila. Crni, baršunasti, daleko od mačaka koji bi ga ukrznile vrlo lako. I spakovala ga i odela Čarobnici.

Sada me podseća na one jahačke kostime, turbo tesno oko struka, savršeno ukrojeno na ramenima, perfektno. Mogu samo da mislim koliko se namučila, ali sada blejzer ima treću mladost koju će samo tako da iskoristi. Crna rolka, marama oko vrata i spremna sam za kamere.

A pre svih novogodišnjih izazova kontam da u 2014. valja uči pravih leđa, blago savijenih kolena, na jako visokim potpeticama. I najviše drugarice gledam ravno u oči, ako su one na ravnom. Ovo su moje nove bebice kojima sam se počastila.

I naravno, ne smem da zaboravim jedan od svojih najdražih poklona. Jaca radionica mi je isplela najsavršeniju moguću kapicu koja postoji. Nisam je skinula sa glave od kako sam je dobila :) Proverite i sami šta sve ova divna dama ume sa dve igle i malo konca, to je prosto neverovatno.

Sledeći put kada se budemo videli biće 2014. u kojoj ćemo se, nadam se, družiti više, brinuti manje. Želim vam ormare prepune savršene garderobe, baš po vašoj meri, cipelarnike pune predivne a udobne obuće, toga nikada nije previše, a posebno vam želim da se u svemu osećate prijatno, nepobedivo i moćno. Uostalom, to je i ono zbog čega volimo krpice, zar ne?

Srećna Nova, i nemojte prestajati da zavirujete u Mamin Ormar, još dosta blaga tamo može da se nađe. 

photos by: A. Nikolić

sako: Iz Maminog Ormara
marama: Iz Maminog Ormara
čizmice: Reflex, 1850 din
kapica: Jaca Radionica

FC MINI - PART TWO

 

Nina, smeško moj :) Ovo tufnasto je Sandra koja se krije tako što kuca poruke

Milica, Ana, ja koja se lažno predstavlja kao dizajenr među dizajnerkama, Ivana

Dva posta u dva dana? Nemoguće? Kao kolač u tiganju? Eh, a šta da radim kada FC mini radi ono što se obično dešava kada su mala pakovanja u pitanju. Ne, nije u pitanju otrov u maloj bočici, nego esencija, ono što je najbolje, na malom prostoru, u maloj količini, kada su i sami dizajneri verovatno prinuđeni da naprave težak izbor i pokažu ono što ih najbolje predstavlja.

Šarene perle i sreća by Ivana

Naravno, imam još kečeva u rukavu, ljudi ih zovu razlozi. Osvetljenje u kafeu Gnezdo je preslabo za mog jadnog malog Sony idiota koji, pak, ima prejak blic. Ni tamo ni ovamo. Ali moj dobar prijatelj fotograf je oterao prehladu i uspeo da dođe i pomogne. Tako smo uspeli da uhvatimo još ponešto od sjajne garderobe, i Šarene perle i sreću. S druge strane, Ma.Ra nam je utekla, moja sestrica po frizuri, pa eto...

Ana Ristić

Savršena Sandra Lalović

Nadam se da ste uspeli da stignete i posetite FC, ako ne, bože moj, 2014. tek čeka :)

Milica i Nina

Milica je čudo! Na ovome se slatko, slatko spava!

P.S. Moram da priznam da se u kreacije ovih divnih devojaka svaki put zaljubljujem sve više i više. Bojim se da je neizlečivo... I zarazno, vodite računa. Ako se zarazite život će vam biti lepši, a to nije bezazleno, da se razumemo.

Šarene perle i sreća- najveća!

 I, naravno, da iskoristim priliku i predstavim jednu od svojih retro varijanti. Suknjica je totalni vintage, dobila sam je od mame moje drugarice, i kada je obučem deluje na mene kao vremeplov, straight back to the 70's. Videli ste je i prošle zime ovde. Čizme su moje pokojne bake, ima ih i ovde, a dočekaće i moje unučiće, tada se, bre, pravilo kavlitetno. Tašnica je kupljena za neke sitne novce, u onoj radnji koja prodaje divne stvari, sa nekim smešnim, neprimetnim felerima. 

Jastučnica designed by Milica Stojiljković, čista ljubav!

Moram da istaknem minđušice. Isheklala ih je specijalno za mene moja draga Jaca. Znala je koje su moje boje i pogodila je sve savršeno. I nema stvari od konca ili vunice koju ona ne može da napravi.

mesto: kafe Gnezdo, totalno artistik prostor
photo by: Saša Đ.
A da ne tražite i ne lutate, evo gde ćete naći ono što će vam postati neophodno ;)
Šarene perle i sreća - ovde
Ma.Ra - ovde
Sandra Lalović - ovde
Ana Ristić - ovde
Nevena Kragić - baš ovde
Nina M. - evo baš tu
Milica S - dreamworld na adresi ovde
Jaca radionica - tu

ŽURKA NEUSPELIH FOTOGRAFIJA, PART TWO

Dobro, nije baš. Ili jeste, polovično. Obično postoje tri problema: ili ima vremena, nema fotografija, ili ima fotografija a nema vremena, ili nema inspiracije, pa imanje vremena i fotografija i nema nekog smisla. Sve gore navedeno je bilo prisutno u nekom prethodnom periodu. Sada kada je došlo sunce meni ostade nekoliko pripremljenih, a neobjavljenih albuma, i šta sad ja da radim? Ne ide da narednih mesec dana plasiram slike u tvidu. Ali zato mogu da ih smestim u jednu, doduše podužu priču, pa ko ima vremena i strpljenja, be my guest.

 

Ovo je jedna od kombinacija sa snimanja, onih dana kada je bilo jako, jako hladno! Moj omiljeni džemper koji ove zime i nije imao previše prilike da se pokaže, pojas koji i leti i zimi završava posao, rukavice made by Naky Handmade, bodi i farmerice, klasika. Čizme, da ne kažem cokule, su jedna od onih večitih stvari. Častila sam se kada sam krenula na fakultet, a to je bilo daleko u prošlom veku. A prsluk je jedna od onih "hvala bogu" kupovina, spasio me je nebrojeno zima unazad!

 

 

Ovo je isto jedan snimajući momenat, kada sam htela da budem badass! R'n'r fazon, nema se tu mnogo šta posebno reći. Mikrofon zakačen za rever je ostao kao modni dodatak ;) Šeširić i narukvica hvala Kinezima, prsluk je drugaricin, kod mene već decenijama (Ivana, javi se da ti ga vratim).

 Ovo je neposredno pre odlaska na srpsku novu. Išlo se u parkić, svirali Piloti i tražila se najjednostavnija i najudobnija varijanta. Rolka i helanke, moje ljubljene čizmice i bakina šubara. Dovoljno.

 Iz ove kolekcije fotografija preživela je ova gde žvaćem maminu ogrlicu koja je starija od mene. Još uvek podjednako ukusna!

E, sada ide malo veća galerija. Čovek mora da voli iPhone, pogotovo kada drugar reši da isprobava opcije. Ovo čudo je škljocalo ko zna koliko slika u minutu da sam na kraju završila sa oko stotinak fotografija, a sve je trajalo dva minuta ili manje. Problem je, naravno odabrati, pa metodom eci peci pec evo nekoliko komada. Rolka, helanke, klasika. A suknjica je vintage sedamdesete, samo je nedavno Čarobnica stesala, pa sam iskoristila priliku da je bar jednom ove godine ponesem. To su ti večiti materjali, a printove prosto obožavam.

Rekoh sve, pa sada samo sledi niz fotografija. Iskreno, ostalo je materjala za još jedan zimski post, a onda se zvanično selimo u leto! Sreća, sreća, radost. Vi pogledajte fotografije do kraja, a ja odoh da vadim letnje haljine iz Ormara. Ljub!