понедељак, 29. април 2013.

IT'S JUST A PERFECT DAY...


Dođe tako neki dan... Dan kada se probudiš odmoran iako gotovo da nisi ni spavao. Dan kada april prokleto miriše na leto a popodne je ono tiho, kada vazduh miriše na vruću prašinu koja ti se lepi za kožu. Dođe tako neki savršen dan...


Dan kada te probudi sunce i uopšte ti se više ne spava. Dan kada ti je dobra prijateljica došla za vikend i onda zajedno odete na pijacu. Secaš kese sa povrćem smišljajući šta sve od toga možeš da napraviš kada dođeš kući. Pronađeš dva savršena prstena i imaš dovoljno para kod sebe da možeš da ih kupiš. I onda predivan jarkozeleni lak za nokte. I ogledalo sa postoljem da konačno možeš da se našminkaš kako treba.


Provlačenje kroz gužvu, skakutanje od tezge do tezge i onaj osećaj da ti baš ova haljina treba, i ova majica, i da imam milion dinara i pola sata na pijaci, ostavila bih na stranu samo onoliko koliko mi treba da kupim još deset novih štendera za odeću jer ne bi postojao dovoljno veliki Ormar za sve to. 

A onda se setiš da je već leto i da se tvoja omiljena poslastičara otvorila, ima samo baštu pa od jeseni do toplih dana cupkaš i čekaš tu priliku da ponovo okusiš najbolji sladoled na svetu. Dok gutaš kuglu za kuglom dođu još dve drage prijateljice, pa prošetaš kroz sajam cveća gde sve diše i miriše, pa pomisliš - a što ne bih otišla do fizera? Skratiš vreme uz nekoliko čaša vina, dobiješ sjajnu frizuru (hoćeš ti da ispuniš dečiji san i da imaš bar jednom u životu kosu do du... kraja leđa, ali dođe vreme da se pomiriš sa činjenicom da neke stvari jednostavno ne mogu da se dogode, bar ne prirodnim putem). 

Nekome kafa, nekome "kafica"

U povratku prođeš pored kafića u parku iz koga dopire perfektna lounge muzika, sedneš i ne mrdaš dok ne padne mrak... Ispečeš krompire u rerni, popiješ još jednu čašu vina i baš te briga što je sutra ponedeljak, i što će biti ludnica na poslu, i sve... Ti si imala perfektan dan!


Uživanje u sitnicama je tako dragoceno. U prstenčiću, glavici salate, čaši vina i pesmi iz zvučnika. Pre svega u dobrom društvu i činjenici da je leto i da, dokle god su temperature iznad 30 celzijusa, ne može niko i ništa da me iznervira. Moje vreme. Carpe diem!

 
 A ovo je samo jedan mali tizer, tek ću vam pokazati koliko moja Čarobnica ume da se zaigra i poigra materjalima :)


Friends, you had that just perfect day, when nothing special happened, but everything that happened was kinda special? The song you heard, that ice-cream you had, that lazy summer afternoon in April, that bunch of special girls around you. Perfect ring you bought, moment when you decided that is better to have shorter, but healthy hair, smell of flowers on the square, perfectly chilled glass of wine... That perfect day when you shouted "Life is great!!!" Nothing special happened, but everything was special. 
   

среда, 24. април 2013.

ŽURKA NEUSPELIH FOTOGRAFIJA, PART TWO

Dobro, nije baš. Ili jeste, polovično. Obično postoje tri problema: ili ima vremena, nema fotografija, ili ima fotografija a nema vremena, ili nema inspiracije, pa imanje vremena i fotografija i nema nekog smisla. Sve gore navedeno je bilo prisutno u nekom prethodnom periodu. Sada kada je došlo sunce meni ostade nekoliko pripremljenih, a neobjavljenih albuma, i šta sad ja da radim? Ne ide da narednih mesec dana plasiram slike u tvidu. Ali zato mogu da ih smestim u jednu, doduše podužu priču, pa ko ima vremena i strpljenja, be my guest.



 
Ovo je jedna od kombinacija sa snimanja, onih dana kada je bilo jako, jako hladno! Moj omiljeni džemper koji ove zime i nije imao previše prilike da se pokaže, pojas koji i leti i zimi završava posao, rukavice made by Naky Handmade, bodi i farmerice, klasika. Čizme, da ne kažem cokule, su jedna od onih večitih stvari. Častila sam se kada sam krenula na fakultet, a to je bilo daleko u prošlom veku. A prsluk je jedna od onih "hvala bogu" kupovina, spasio me je nebrojeno zima unazad!
 
 
Ovo je isto jedan snimajući momenat, kada sam htela da budem badass! R'n'r fazon, nema se tu mnogo šta posebno reći. Mikrofon zakačen za rever je ostao kao modni dodatak ;) Šeširić i narukvica hvala Kinezima, prsluk je drugaricin, kod mene već decenijama (Ivana, javi se da ti ga vratim).


 Ovo je neposredno pre odlaska na srpsku novu. Išlo se u parkić, svirali Piloti i tražila se najjednostavnija i najudobnija varijanta. Rolka i helanke, moje ljubljene čizmice i bakina šubara. Dovoljno.


 Iz ove kolekcije fotografija preživela je ova gde žvaćem maminu ogrlicu koja je starija od mene. Još uvek podjednako ukusna!

E, sada ide malo veća galerija. Čovek mora da voli iPhone, pogotovo kada drugar reši da isprobava opcije. Ovo čudo je škljocalo ko zna koliko slika u minutu da sam na kraju završila sa oko stotinak fotografija, a sve je trajalo dva minuta ili manje. Problem je, naravno odabrati, pa metodom eci peci pec evo nekoliko komada. Rolka, helanke, klasika. A suknjica je vintage sedamdesete, samo je nedavno Čarobnica stesala, pa sam iskoristila priliku da je bar jednom ove godine ponesem. To su ti večiti materjali, a printove prosto obožavam.

Rekoh sve, pa sada samo sledi niz fotografija. Iskreno, ostalo je materjala za još jedan zimski post, a onda se zvanično selimo u leto! Sreća, sreća, radost. Vi pogledajte fotografije do kraja, a ja odoh da vadim letnje haljine iz Ormara. Ljub!










  

четвртак, 18. април 2013.

BABA JEANS


Svi znate onaj užas od farmerica zaostao tamo iz osamdesetih, valjda, onaj Mums Jeans. Srećom, ne sećam se da sam ga ikada videla na našim ulicama, ali se i dalje stresem kada vidim da ga tamo po Amerikama još uvek nose! Ispran, dubokog struka, sa nekim totalno nebuloznim krojem, žali bože sirotog teksasa iskorišćenog u te svrhe. E, ne pričam o njemu!


Ovo je baba jeans, iliti farmerice za kod babe! Ko se uvek brine da li ste gladni, ko se ponaša kao SS oficir ako primeti da ste smršali 200 grama? Baba! Skoro sam imala veliku svađu sa mojom. Naime, tri dana nije htela da razgovara sa familijom jer sam joj ja rekla da ne, neću da joj ispunim poslednju želju i da se ugojim. Armagedon! Ovako je problem bar delimično rešen!


Ne, obično ne nosim ni ovaj kroj ni boju farmerica. Uske i tamne su moj izbor, ravne nogavice ili zvonaste, može , ali samo ako su tamne. Ako me vidite u svetlim znači da sam ih dobila na poklon i da me apsolutno nije zanimalo šta ću tog dana da obučem.  


A onda slučajno vidim ove kod Al i oduševim se! Prvo, moj broj, koji nije baš lako naći ("gospođice, taj broj nemamo za odrasle", ma nemooooj!). Drugo, kroj je totalno neobičan, a mene neobično strašno privlači. Al, šalji! Još kad je moja Orhideja rekla - takve farmerice treba kod nane da nosiš, znala sam da je baba jeans pravi izbor. 


A ide i leto, kada sve što je uz nogu ume da smeta! A u ovima mi i pozadinski elementi izgledaju veći, kao što se vidi iz priloženog, dakle win win :) Safran baletankice i moj ljubljeni bolero, i spremna sam za proleće. I ne, odavno sam prestala da šetam go stomak van kuće ili bazena, ovo je samo za slikanje. 


You already know everything you need to know about Mums jeans. And that is more than you should know, they shouldn't even exist! But these are different, these are Grandmas jeans. You know, when your nana suffers cause you've lost a few grams, you wear this and she won't even notice ;)
 

 prsten: P...S...Fashion, 
farmerice: Al Totalna Rasprodaja, 350 din
bolero: second hand, 300 din
naočare: Jysk, 500 din



 

понедељак, 08. април 2013.

MOJA MIA


Kažu da na pravu ljubav naletiš baš onda kada se ne nadaš. Ponekad zaista i jesu u pravu!

Bio je 8. mart, dan kao i svaki drugi. Osim što sam ja, umesto da odem pravo kući, otišla do grada da kupim autobusku kartu za Beograd. I da pokupim drugaricu s posla, kad sam već u centru. Međutim, Đuđu se nešto duže zadržala na poslu, počela je kiša, i ja, gde ću, šta ću, počnem da obilazim radnje. Pobogu, a šta bih drugo?!?!? 



Bio je 8. mart, dan kao i svaki drugi. Osim što je bilo mnogo više sniženja nego obično. Zagledala sam se u jednu retro šaru u izlogu (naravno), ali kada sam ušla u radnju, ona je provirila. Ama, da sam je crtala, da sam joj sama birala boje, baš takva bi i bila! I mogu slobodno da kažem da je ona pronašla i izabrala mene! Probam je i to je to - ljubav!


Naravno, nekoliko dobrih osobina nije dovoljno za iskrenu ljubav koja bi dugo trajala. Pored boja, izuzetno prijatnog materijala, savršenog kroja i odgovarajućeg brojai dužine, ona je Nišlijka. Nisam ni znala koliko ima sjajnih konfekcijskih firmi u mom sopstvenom gradu! Da ne pominjem to da je sniženje imalo sniženje i da sam je ugrabila za 599 dinara!



Zato, kada prolazite gradom, obratite pažnju, ako vidite da na nekoj radnji piše Mia fashion, ulazite odmah!

A ume i da se lepo ponaša na svadbama!

Guys, you know that feeling when you're just window shopping and you find that perfect thing? They say you'll find love when you least expected, and they are right!

Right color, perfect fit, quality and price? Meet my dress! What do you think? And it was under 5 euros!   



haljina: Mia fashion, 599 din

петак, 05. април 2013.

A LITTLE BELGRADE BONDING AMONGST FRIENDS


Na početku marta vreme je bilo užasno... Ali tu negde se ugnezdio jedan prilično fin dan, 10. mart, nedelja. Bilo je sunčano u Nišu, pa sam odlučila da to i takvo vreme ponesem sa sobom i kada krenem za Beograd. Povod je bio više nego odličan - malo blogersko okupljanje sa svih strana. 

Još sam se klackala u autobusu kada sam videla jednu priliku u sivom džemperu kako me čeka ispred stanice. Već sam smišljala kako da se predstavim kad priđem bliže, ali ne, Cy je skočila sa klupe čim me je videla iza ćoška! To je bilo negde oko podneva. Da li je potrebno da kažem da usta nismo zatvorile sve dok nisam krenula kući?


Tu se naravno podrazumeva i Fab! Šta je za mene tri sata klackanja autobusom kada je ona došla iz predaleke Kanade?! Kakva je to žena! Ako pratite njen blog odmah moram da vam kažem - ono što se vidi na fotografijama to je samo jedan maleni, maleni deo! Dok je molim da se za slikanje nasmeši, ovako live joj osmeh uopšte ne silazi sa lica. 

Kakav je to lud dan bio! Tri žene sa različitih ćoškova našle su se usred Beograda i provele dan kao da su od rođenja zajedno. Malo je reći da sam oduševljena obema! Meseci i meseci kuckanja po netu ne mogu ni da priđu blizu pravoj stvari. Divne, divne žene!


Naravno, kako to Marfi zapoveda, kada smo krenule ka Kalemegdanu da napravimo neke zaista dobre fotografije, počela je kiša. I toliko nam beše! Da ne pričam o tome da smo totalno zaboravile, od silne priče, da nahvatamo nekog baticu da nas slika sve tri u paketu. A pri tom su i moje slike misteriozno nestale iz mog računara, tako da sam morala da sačekam da se Fab vrati kući i pošalje nam. I evo ih.

O outfitu ovoga puta ne treba mnogo pričati, sve je već viđeno, pantalone Sandra Lalović, retro tunikica (nosila sam je jednom i kao ultra kratko haljinče, tako je uber retro!), moja omiljena kineska jaknica i Emelie čizmice koje sam tako iskusno uklopila sa bojom kose. A kada smo već kod kose, Nevena Kragić, ova frizura je zbog tebe!

I sada sledi niz fotografija sa našeg martovskog beogradskog druženja... Želim i vama bar jedan takav dan do kraja ovog meseca :)


You've seen this outfit before, my friends, but, believe it or not, it's not about outfit this time, this is a story of a beautiful friendship that started online and this is the first time three bloggers spend some time together. It was great, really! How do I look, anyway, with this retro stuff and wild hair?


 
 



Moja omiljena nordijska boginja! Koja je šansa da naletim baš na kafe koji se tako zove?