A LITTLE BELGRADE BONDING AMONGST FRIENDS

Na početku marta vreme je bilo užasno... Ali tu negde se ugnezdio jedan prilično fin dan, 10. mart, nedelja. Bilo je sunčano u Nišu, pa sam odlučila da to i takvo vreme ponesem sa sobom i kada krenem za Beograd. Povod je bio više nego odličan - malo blogersko okupljanje sa svih strana. 

Još sam se klackala u autobusu kada sam videla jednu priliku u sivom džemperu kako me čeka ispred stanice. Već sam smišljala kako da se predstavim kad priđem bliže, ali ne, Cy je skočila sa klupe čim me je videla iza ćoška! To je bilo negde oko podneva. Da li je potrebno da kažem da usta nismo zatvorile sve dok nisam krenula kući?

Tu se naravno podrazumeva i Fab! Šta je za mene tri sata klackanja autobusom kada je ona došla iz predaleke Kanade?! Kakva je to žena! Ako pratite njen blog odmah moram da vam kažem - ono što se vidi na fotografijama to je samo jedan maleni, maleni deo! Dok je molim da se za slikanje nasmeši, ovako live joj osmeh uopšte ne silazi sa lica. 

Kakav je to lud dan bio! Tri žene sa različitih ćoškova našle su se usred Beograda i provele dan kao da su od rođenja zajedno. Malo je reći da sam oduševljena obema! Meseci i meseci kuckanja po netu ne mogu ni da priđu blizu pravoj stvari. Divne, divne žene!

Naravno, kako to Marfi zapoveda, kada smo krenule ka Kalemegdanu da napravimo neke zaista dobre fotografije, počela je kiša. I toliko nam beše! Da ne pričam o tome da smo totalno zaboravile, od silne priče, da nahvatamo nekog baticu da nas slika sve tri u paketu. A pri tom su i moje slike misteriozno nestale iz mog računara, tako da sam morala da sačekam da se Fab vrati kući i pošalje nam. I evo ih.

O outfitu ovoga puta ne treba mnogo pričati, sve je već viđeno, pantalone Sandra Lalović, retro tunikica (nosila sam je jednom i kao ultra kratko haljinče, tako je uber retro!), moja omiljena kineska jaknica i Emelie čizmice koje sam tako iskusno uklopila sa bojom kose. A kada smo već kod kose, Nevena Kragić, ova frizura je zbog tebe!

I sada sledi niz fotografija sa našeg martovskog beogradskog druženja... Želim i vama bar jedan takav dan do kraja ovog meseca :)

You've seen this outfit before, my friends, but, believe it or not, it's not about outfit this time, this is a story of a beautiful friendship that started online and this is the first time three bloggers spend some time together. It was great, really! How do I look, anyway, with this retro stuff and wild hair?

 
 

Moja omiljena nordijska boginja! Koja je šansa da naletim baš na kafe koji se tako zove?

 

AND NOW SOMETHING COMPLETELY DIFFERENT!

Zima je! To bi trebalo da bude dovoljno! Nemam odgovarajuću slojevitu zimsku garderobu, nemam fotoaparat koji može da radi pod odgovarajućim uslovima, imam savršenu sortu kože koja se pod uticajem hladne zime pretvara u Štrumpf nijansu, smršala sam više nego što je bilo u prvobitnom planu i sada na meni sve visi i zaista nemam šta da obučem, profi fotografi su lenja bića koja ne možeš da nateraš da ti pošalju slike koje su napravili, zima je godišnje doba koje poništava moje postojanje i tada me jednostavno nema... Odabrati bilo koji razlog, ili kombinaciju nekoliko gorenavedenih, i nema promašaja!

Ne, ozbiljno, zimi ne živim, tada samo postojim u nekom ćošku, ne ličeći ni na šta, a u onim retkim trenucima kada podsećam na ljudsko biće, to prođe neovekovečeno. Marfi mi se uselio na gajbu i nikako da ode! Alergije i ostala čuda koja se trenutno nalaze na meni a koja me sprečavaju da stanem pred objektiv da i ne pominjem, mnogo bi bilo!

I onda se raskuckam sa drugaricama blogerkama rasutim po zemlji i okruženju (da, i Kanada spada pod okruženje) i pomenem neku sitnicu tipa - sledeće godine to neće biti tako... I onda je Fab pomenula novogodišnje rezolucije... I tako je sve krenulo!

Ja sam spisak-žena! Koliko god se svaki put zaklinjala da neću da pravim nikakve to do liste jer uvek ostanu neprecrtane, uzdržim se neko vreme, a onda opet. 

Lista novogodišnjih odluka je uvek imala posebno važno mesto u mom životu. I onda je pronađem. I onda vidim da sam od devedeset stavki odradila dve. A ima devedeset upravo zbog sitnica koje stavljam da bih imala utisak da sam nešto uradila, kao, lakše ih je precrtati, štiklirati, premazati neon markerom. Aha!!! Kako da ne! Primer - pre sedam godina sam isplanirala da kupim crne farmerice. Kupila sam ih ovog meseca. Sada vam je jasnije, jel da?

U maločas pomenutom razgovoru nas blogerki i forumašica ja rekoh da je jedna stvar podvučena debelim crvenim - podsećati se koliko godina imaš i većinu sredstava trošiti na održavanje sebe u voznom stanju! Dobro, ja nemam toliko godina koliko piše u krštenici, falsifikat sto posto, ali, dođavola, ova bora nije ovde bila prisutna juče! I kako odjednom imam suvu kožu kada se čitavog života borim protiv masne? Ne znam... Ali znam da tu mora nešto da se preduzme!

I od te jedne jedine stavke (jer sam konačno kupila te crne farmerice) nastade deset:
 
1. Obožavati Fab
2. Obožavati Cy, Emi i Gruvi
3. Fab je na prvom mestu jer će da me bije ako nije
4. Posećivati forum redovno (i ne samo domaće blogere, nego i strane, inače će i Gruvi da me bije)
5. Pisati postove redovno
6. Naći aparat ili fotografa da bi postovi mogli da se pišu redovno
7. Najveći deo sredstava utrošiti na negu sebe
8. Podsećati se koliko godina imam i da zaista moram da najveći deo sredstava trošim na sebe
9. Najveći deo sredstava znači ono što ostane kada se namire mačketine
10. Reći šefu da postoji i život van posla (podsetiti ga da je tako napravio porodicu, van posla)

Svakako, tu će se u narednih nekoliko dana naći bar još 80 stavki, da se ispuni uobičajena kvota. Međutim, nalazim se pred dilemom. Prekjuče mi je preminuo dragi poznanik, u svojoj 45. godini. Zapita se čovek koliko vremena izgubi na stresiranje oko sitnica i štikliranje stavki, kao da je to ne znam koliko važno. S druge strane, odustati od svojih ciljeva, snova i nada, ma koliko sitne bile, kakav je onda to život?

No... pouzdano znam da većina vas više svraća da bi me pročitala nego pogledala. I to mi se dopada. Ali, ovo je ipak garderobni blog, trenutno bez fotografija za pokazivanje. A pošto govorimo o Novoj i svemu vezano za to, hajde da iskopam fotografije sa nekadašnjih dočeka. Mogu da prođu i kao nove i sveže, jer je to bar konstanta - svake godine se sve nade polažu u taj 1.1. kao da će, magično, loše stvari nestati, one neodređene dobiti oblik, a dobre se duplirati. Ni ova godina se ne razlikuje, samo su očekivanja još veća. A kilaža, nadamo se mi žene, manja. A količina odeće, nadamo se mi žene, još veća. Pa opet u krug!

Za sve koje su preživele čitanje, evo par fotografija. Za Cy, Fab, Emi i Gruvi - ako me ne držite za reč narednih godinu dana, neću vas voditi na Rtanj prilikom narednog Smaka!     
Dobro, nisu baš sve slike novogodišnje. Ali u nedostatku... Još sam nešto htela da vam kažem, ali da ne bude po onom zakonu mog cimera Marfija - ako nešto vredi terati, vredi i preterati... Biće toga dovoljno, u narednoj godini... Već je na spisku!

Kikiriki haljina - sada već velika :(

Svirka Vasila Hadžimanova <3

Print on print - sa Fashionholic mačkama

Čoveče, kako mi je bila tamna kosa!

Moja sestrica Sanja

  
 Da, red je da dodam da je crna rock chick haljina Kikiriki sorte, da ako neko želi satenski šorts veličine 40 slobodno nek se javi! Zapela sam da kupim jedan takav, a nakon sat vremena isprobavanja pred ogledalom bilo me blam da kažem sirotoj prodavačici da je bezobrazno skup! Umesto toga ga kupila da skuplja prašinu u Ormaru... I majicu sa poslednje slike takođe! Neka digne ruku svaka koja je imala momente impulsivne kupovine!

VINTAGE U AKCIJI

Dobila sam cveće, tek onako, bila sam oborena s nogu! Joj!

Kaže meni Fab "Aman, ženo, pa slikaj se kod kuće, nećeš valjda da čekaš da leto opet dođe!" Iskreno, ja bih! Aparat me ne sluša kada je napolju tmurno, ne daj Bože da pokušam nešto kada je mračno, a kod kuće nije taj filing! 

I htedoh ja, blago meni, da iskoristim žurku! Ali ne lezi vraže, neće Sony da škljoca! Neće, pa neće, te ovo mu je mnogo blizu, te ovde mu je mrak, ne može da obuzda blic, svaki put ima neki drugi izgovor! Lako je njemu da se zafrkava, tačnije da ME zafrkava, kada dobro zna da ne mogu sebi da priuštim novi i bolji model. Ali, doskočiću mu ja na već neki način, pa zašto imam toliko prijatelja fotografa, za početak. Čak ću i sebe da nateram da izađem po ovoj hladnoći, nije problem!

Bio je komentar skoro "Hoću da vidim slike iz grada", pa ja taaaako retko izlazim u grad! Ali evo, bar da dokažem da sam bila na žuraji, a grad je ostao prazan jer je većina ljudi bila tamo. Čisto malena ilustracija!

Ne, nema ostalih fotki sa žurke, bar ne dok slavljenik ne objavi svoje, cenim posle nedelju dana oporavka! Ali kada shvatih da novoga posta biti neće ko zna još koliko, odlučih da improvizujem! Boljeg mesta od trpezarije nema, dok se mačke motaju oko nogu i mjauču "Šta sad ova ovde izvodi umesto da nam lepo da da jedemo, u pola noći se mota oko naših posuda, a ne puni ih!" Kvalitet slika slab, perspektiva nije ta, i ne, ne mogu jednostavno da pozovem drugaricu na kafu pa da me uslika, ne ide to tako lako. Ali ako moram da biram između rasprave sa drugaricama blogerkama kada će taj post već jednom i postavljanja loših slika, jednostavno moram da se odlučim za drugu! 

Dakle, ono što ste prethodni put mogli da vidite kao novopridošlo u Ormaru, sada možete i na meni! Ne znam, mnogo bolje mi je stajalo pre žurke nego ovako posle :P Moraću na to da mislim naredni put! 

Uglavnom, ovu kaputić jaknu obožavam! Veća mi za nekoliko brojeva, što je i normalno, Iz Maminog je Ormara, to tada bilo moderno! Ali volim je strašno, topla je, Bugarka, neobičnog i kroja i boje. Htedoh da je svedem na moju, razumnu meru, ali sada se već predomišljam!

Čizme - čista improvizacija! Do kolena su inače, ali imala sam nekako utisak da će me progutati, pa sam ih savila, na unutra. Šta mislite, da ih skratim na ovu dužinu?

Ne znam da li se nakit dovoljno vidi, minđušice imam ne pamtim od kad, a prsten je prvi koji je potekao iz  P...S...Fashiona, malo je izgubio boju, ali moje obožavanje nije.

   

Eto, to je moja vintage party slagalica! Nego, znate koliko cenim i poštujem jeftine stvari. Evo, jasno i glasno kažem da, koliko god među šminkom postoji fenomenalnih stvarčica koje su bolje nego što im cena kaže, prava stvar je ipak prava stvar! Dobila sam od Lane, moje drage drugarice, set Lancome senki, luksuzno izgledaju i kada se samo otvori kutijica, a kada se nanesu... majko moja! Uh, moraću da napravim posebnu stavku u budžetu za luksuziranje!

Zahvaljujući bezobraznom Soniju ne može da se vidi sva njihova raskoš!

Evo i njih opet, da se ne naljute onako zanemarene

 I za kraj, Ninoslava je čekala da vidi šta je to novo stiglo u moj topli dom, e pa, Nina, evo šta će meni da skraćuje duge zimske dane! Jedino što znam je da je uključim u struju, ali valjda će i ostalo jednom doći ;) Ovo nije Iz Maminog Ormara, već direktno iz Orhidejinog Špajza! Pa neka nam Bog pomogne!

 Jedino što sada mogu da kažem je da se najiskrenije nadam da nikada više nećete viđati ovako reda radi fotografije ovde! Nadam se...

I, naknadno, evo još nekoliko party fotki :)