ZEMLJA I PESAK

Mislim, ja sam zemljani znak, to bi trebalo da objašnjava stvari. Dupli zemljani. Verovali u horoskop ili ne, dopada mi se ovo objašnjenje moje inače neobjašnjive opsesije braon bojom. Kao što žena na dijeti sva ustrepti kada vidi parče čokoladne torte (koje je, gle čuda, braon), tako i ja. Srce mi zalupa, usne mi razvuku u osmejak i ruka krene prema štenderu da skine to smeđe parče tkanine da bi ga okice ošacovale sa svih strana. Kao u jesen da sam rođena, gospode Bože!

A nisam, pozno proleće je trenutak kada sam odabrala da se ispilim, bilo bi i leto da nisam požurila. Orhideja je još u mom pubertetu divljala što nosim bapske boje. Pokušala sam, nije da nisam, ali kada si za nešto rođen, a to nešto je stvoreno za tebe, zašto se odupirati? Uzaludan posao. 

I, evo mene u novom parčetu. Za današnji stajling se opet pobrinuo moj prijatelj S. Elem, pazite sad - smeđe, miš-rukavi, haljina ili tunika već prema raspoloženju i... (fanfare)... ne pegla se! Gužvavo fabrički! Ima li sreće veće za nekoga ko je u konstantnoj žurbi, ko juri sam sebe čitavog dana i ne može da se stigne? Kako ono reče Josif Tatić onomad - toliko rano ustajem i toliko kasno ležem da se bojim da ću jednog jutra sam sebe sresti na stepeništu! Tako nekako!

E, za jednu takvu nekakvu, ovaj komad tekstila je bogom dan! Dobro, nije sve do Boga, i S. je imao veliku ulogu. A moja uloga će biti da uživam u njemu što duže. U tekstilu, naravno. Hot code, kupujmo domaće, izvorno niško, kupujmo i nosimo, dok se ne raspadne!

Čizme, moje ljubljene br.2 ste upoznali pre mesec dana. A nakit obožavam, ova boja patiniranog zlata mi je jedna od najdražih. Da ne pominjem sjajni momenat 100 din za minđuše i 200 za narukvice. I to sam zemljana peščana ja :)

tunika/haljina: Hot code 1450 na sniženju (poklon)
čizme: neotkrivena marka, ko bi ga znao, 7200 na sniženju (i 5 rata pride)
minđuše: bulevarska pijaca, 100 din
narukvice: bulevarska pijaca, 200 din
  
   

VINTAGE U AKCIJI

Dobila sam cveće, tek onako, bila sam oborena s nogu! Joj!

Kaže meni Fab "Aman, ženo, pa slikaj se kod kuće, nećeš valjda da čekaš da leto opet dođe!" Iskreno, ja bih! Aparat me ne sluša kada je napolju tmurno, ne daj Bože da pokušam nešto kada je mračno, a kod kuće nije taj filing! 

I htedoh ja, blago meni, da iskoristim žurku! Ali ne lezi vraže, neće Sony da škljoca! Neće, pa neće, te ovo mu je mnogo blizu, te ovde mu je mrak, ne može da obuzda blic, svaki put ima neki drugi izgovor! Lako je njemu da se zafrkava, tačnije da ME zafrkava, kada dobro zna da ne mogu sebi da priuštim novi i bolji model. Ali, doskočiću mu ja na već neki način, pa zašto imam toliko prijatelja fotografa, za početak. Čak ću i sebe da nateram da izađem po ovoj hladnoći, nije problem!

Bio je komentar skoro "Hoću da vidim slike iz grada", pa ja taaaako retko izlazim u grad! Ali evo, bar da dokažem da sam bila na žuraji, a grad je ostao prazan jer je većina ljudi bila tamo. Čisto malena ilustracija!

Ne, nema ostalih fotki sa žurke, bar ne dok slavljenik ne objavi svoje, cenim posle nedelju dana oporavka! Ali kada shvatih da novoga posta biti neće ko zna još koliko, odlučih da improvizujem! Boljeg mesta od trpezarije nema, dok se mačke motaju oko nogu i mjauču "Šta sad ova ovde izvodi umesto da nam lepo da da jedemo, u pola noći se mota oko naših posuda, a ne puni ih!" Kvalitet slika slab, perspektiva nije ta, i ne, ne mogu jednostavno da pozovem drugaricu na kafu pa da me uslika, ne ide to tako lako. Ali ako moram da biram između rasprave sa drugaricama blogerkama kada će taj post već jednom i postavljanja loših slika, jednostavno moram da se odlučim za drugu! 

Dakle, ono što ste prethodni put mogli da vidite kao novopridošlo u Ormaru, sada možete i na meni! Ne znam, mnogo bolje mi je stajalo pre žurke nego ovako posle :P Moraću na to da mislim naredni put! 

Uglavnom, ovu kaputić jaknu obožavam! Veća mi za nekoliko brojeva, što je i normalno, Iz Maminog je Ormara, to tada bilo moderno! Ali volim je strašno, topla je, Bugarka, neobičnog i kroja i boje. Htedoh da je svedem na moju, razumnu meru, ali sada se već predomišljam!

Čizme - čista improvizacija! Do kolena su inače, ali imala sam nekako utisak da će me progutati, pa sam ih savila, na unutra. Šta mislite, da ih skratim na ovu dužinu?

Ne znam da li se nakit dovoljno vidi, minđušice imam ne pamtim od kad, a prsten je prvi koji je potekao iz  P...S...Fashiona, malo je izgubio boju, ali moje obožavanje nije.

   

Eto, to je moja vintage party slagalica! Nego, znate koliko cenim i poštujem jeftine stvari. Evo, jasno i glasno kažem da, koliko god među šminkom postoji fenomenalnih stvarčica koje su bolje nego što im cena kaže, prava stvar je ipak prava stvar! Dobila sam od Lane, moje drage drugarice, set Lancome senki, luksuzno izgledaju i kada se samo otvori kutijica, a kada se nanesu... majko moja! Uh, moraću da napravim posebnu stavku u budžetu za luksuziranje!

Zahvaljujući bezobraznom Soniju ne može da se vidi sva njihova raskoš!

Evo i njih opet, da se ne naljute onako zanemarene

 I za kraj, Ninoslava je čekala da vidi šta je to novo stiglo u moj topli dom, e pa, Nina, evo šta će meni da skraćuje duge zimske dane! Jedino što znam je da je uključim u struju, ali valjda će i ostalo jednom doći ;) Ovo nije Iz Maminog Ormara, već direktno iz Orhidejinog Špajza! Pa neka nam Bog pomogne!

 Jedino što sada mogu da kažem je da se najiskrenije nadam da nikada više nećete viđati ovako reda radi fotografije ovde! Nadam se...

I, naknadno, evo još nekoliko party fotki :)

MALA ZADOVOLJSTVA

Imam stečeni otpor prema stvarima koje su masovno prihvaćene. Ponekad ide do totalne suprotnosti. Obožavala sam bajkerske čizme, sada kada ih obožavaju svi ne mogu da ih smislim, znam da ću ih videti na svakom koraku, na svakom četvrtom stopalu koje pređe pločnikom, i to uglavnom iste modele. Ne volim ti ja to! U tu omraženu grupu spadaju i kovanice "outfit post" i "new in". Ja nemam new in, ja imam neke stvari koje sam kupila ovih dana.

Rekla sam već da novembar nije moj mesec, on me mrzi  i ja mrzim njega. Srećom, još malo pa se završava, ali ipak, dok ne prođe, nema slikanja, nema skitanja, ma nema ničega osim malo šopinga i mnooogo serija. To je onaj trip kada rešimo da okrenemo novi list od, recimo, Nove Godine, pa sami sebe ubedimo da čim svane prvi prvi sve će automatski postati drugačije i bolje. E, takva nerealna očekivanja ja imam od prvog decembra. Ili, neka bude od trećeg, prvi se pada u subotu.

I naravno, kako to obično biva, ovo je trebalo da bude priča o online kupovini. Nekada sam bila prilično navučena na to, s tom razlikom što sam se ja držala domaćih prodavaca, uglavnom preko Fejsbuka, mogli ste to i do sada da vidite tu i tamo u prethodnim postovima. Nedavno sam uzela čizmice preko Limunda koje su koštale 500 dinara, plus 350 dinara za poštarinu. U čemu je onda fora, pokušavam da uštedim, a poštarina me pojede. I rešim da kupujem samo u svom gradu, Bogu hvala, ima toliko devojčica i žena koje vole da se otarase svojih stvari na moje veliko zadovoljstvo. Kod Anđele na blogu vidim da  priča o sajtu Moje krpice. Promuvam se tamo, pronađem svašta, ali platica još ne stiže, pa je većina ostala za kasnije, ali nešto je i uletelo.

Nekoliko komada nakita, dva para minđušica i ogrlica stajali su 350 dinara. Jel da da su slatke? Ogrlica-medaljon mi se najviše dopala, a ni prateći elementi nisu loši.

I ova tunikica-haljinica je poreklom sa istoga sajta, jurila sam je nekoliko dana, kada je konačno stigla moram vam reći da sam opasno zaljubljena! Ne gužva se, retro, moje boje, ljuuuubav! I to za nepunih 300 dinara! Jedva čekam žurku sledeće nedelje da je obučem! Videćete kako stoji! Fantastična je i mnogo sam srećna.

Sledeći noviteti su prva pomoć u sakrivanju fleka na zidovima. Moram da priznam da sam se opasno navukla na ove stikere! Za 150 dinara kod Kineza nema više fleka, a osećaj je kao da sam renovirala bar polovinu sobe! Molim nekoga da me spreči ako počnem da ih lepim na svaki zid, to će ipak biti previše, a bojim se da neću umeti sama da se zaustavim!

I najsitnije stvari mogu da donesu ogromnu sreću! Videla sam na nekim stranim blogovima ovakve neobične minđušice, zakačaljke za uši, tačnije, tražila ovde po radnjama i nemaaaa. Ali, ne lezi vraže, tu su Niški kreativci, tačnije Igda. Devojka napravila par komada, čisto da vidi kako će to da ide, i ne da je otišlo, nego bih joj pokupila sve! Za sada sam maznula ova dva komada, i Lana je uzela jednu, ali zaista tu ne nameravam da stanem! A uskoro se Kreativci useljavaju u novi kutak, pa će stalno biti na izvolte!

 
E, sada idu staritetni noviteti i znam da to zapravo ne postoji, ali... Ove dve kutije za nakit su nekada bile moje, pa su bile kod bake, a pošto je ona otišla tamo gde joj ne trebaju, vratile su se kod mene. Morala sam da ih spasim zuba vremena i prašine. Kutijica nikada dosta, zar ne?

Zašto sam ikada u životu kupila špicaste čizme kada ih nikada nisam volela i dalje mi je misterija. Ali važno da postoji obućar koji taj problem može da reši, tako da sada, posle ko zna koliko godina, opet imam svoje divne čizme. Šta kažete, kako vam se čini amputacija vrhova? 

Ova dva laka sam uzela pre par nedelja, pijaca, po 50 din, i u ovaj desno skroz zaljubljena. Vidite ovo malo zelenkasto, nije odsjaj, lak se preliva između braon i zelenog, zapravo ima boju kao staro zlato sa nekom patinom, a zavisi od svetla, nekada je više zelenkast, a nekada zagasito zlatan. Volim!

Imate sigurno neku stvar kojoj ste hteli da promenite lični opis i koja je na tu promenu čekala i čekala i čekala... Ovo mi je suknjica iz srednje škole, siva, na preklop, decenijama je čekala da je skratim. Sada je dočekala da je opet nosim bez kasapljenja jer sada baš volim tu dužinu. I srećna sam, kao da imam novu!  

A imam i novu bananu, ali ona će već da posluži svojoj svrsi verovatno još pre no što završim tako da... zaboravite da ste videli bananu! 

I, ako ste preživeli ovaj post, kada u Obrenovićevoj naletite na ove momke zastanite da ih čujete, ne znam ko su, ali sjajni su!