ZAGINE ŠARENE ČAROLIJE

Valentin došao ruku pod ruku sa Trifunom, zajedno i odoše, ali nešto što je bilo organizovano u njihovu čast nije ostalo neprimećeno. Jako su vam se dopale Zagine šarene tašnice, novčaničići i futrole, pa se razmišljam, a zašto da vam ih ne predstavim malo detaljnije, da se još jednom izgubite međ bojama. Podseća vas i na detinjstvo, priznajte! Galerija u nastavku...

tufnicama sam jedva odolela

I ova je bila u užoj konkurenciji, ne znam kako sam odolela ovim braon nijansama

Kako izabrati? Jaaaaako teško, verujte mi. Juče su me kontaktirale dame iz Zage i kako im se moje pisanije dopalo koliko i meni njihove tašnice, odlučile su da mi poklone jednu! Nakon euforije, danas odem do Addel i jedva, ali jedva izabrah samo jedan slatkiš :) Futrolu za telefon sam kupila nedavno, ali nađoše se ovde zajedno, da obeleže početak moje Zaga kolekcije.

Jel da da je preslatka? Iznosiću je sa zadovoljstvom! A kada se već ide u Addel, red je da se spremim i za kaficu sa drugaricama (ovo "kafu" shvatite slobodno, videćete iz priloženog). Ali, kako sam se sama uslikala, oprostite na kvalitetu. Ionako ćete ovu novu Hot Code tuniku uskoro imati prilike da vidite detaljnije.

 




















A naravno, nema odlaska u Addel, a da se ne svrati do Vespe. Aska Wolf, misteriozna kao i uvek, dok je Sandra Lalović zadubljena u telefon (to je samo onih par sekundi kada smo ćutale).

Somersby? Ovako se ne piše reč kafa!!!

 Inače, već ste shvatili da ove Zagine tašnice možete naći u Addel, a ima ih i kod Niških kreativaca kod Crvenog Pevca, tek da se zna :) Cene su jako pristojne i lepo vaspitane, pa izvolite, navalite! A kada rekoh Kreativci, u toku je i jako interesantna nagradna igra, ošacujte i to! Odoh da smišljam odevne kombinacije, ovoga puta vrteće se one oko tašnice, a ne obrnuto :)))

ZALJUBLJENO DIZAJNERSKO VEČE

To što se održavalo 14.februara nema nikakve veze sa naslovom. Ja sam se zaljubila više od nekoliko puta...

Kuda god da krenem, završim kod Sandre Lalović u Addelu! Na kraju ću još i da navodim concept store kada me pitaju "Gde izlaziš?" Ali stvarno, kakva god da je organizacija i na koliko god lokacija, mene ćete naći tamo. A i društvo je uvek odabrano.

Ovoga puta izdvajam neverovatne tašne i tašnice, futrole i novčaničiće. Čak i ako spadate u grupu žena kojima je jedna crna tašna dovoljna (mada, iskreno, sumnjam da takva persona postoji, a čak i ako postoji tamo negde sigurno ne čita ovo) apsolutno nema šanse da se ne zaljubite u sve ovo!

Mistral tašne su one zbog kojih vam srce zalupa iz momenta i ne da ne prestaje, nego sa svakom sledećom tašnom postaje sve gore! Ili bolje, zavisi kako podnosite navalu adrenalina! Sa ovom koju vidite iznad, braon (a kako drugačije) sa rubovima i lancem, imam platonsku vezu već nekoliko meseci! Bila je prva koju sam spazila na poslednjem prošlogodišnjem Fashion Corneru, i ta ljubav još uvek traje, a, Bože zdravlje, uskoro ćemo i da je konzumiramo! Međutim, ja sam jedna neverna žena, pored toliko Mistralovih komada ko može da ostane normalan, a kamoli veran! Pogledajte i same!  

Slikaš li ili samo stojim i držim tašnu?

Ok, nakon malene Mistral galerije, idemo dalje, do Zage! U toku nedelje svratila sam do Niških kreativaca i nisam mogla da odolim novoj futroli za mobilni! Mislim, ima motiv mačke, šta tu ima da mi se ne dopadne? To je ova! 

Moja mačeća futrola

 

 

 

 

A onda sam se na dizajnerskoj večeri izgubila međ bojama, printovima, lepotama... Decoupage rulz! A Zaga je čudo! Evo, izgubite se malo i vi!

Ok, tašne i cipele jesu moji fetiši! Možete mi dati čitav ormar garderobe i tri tašne i uopšte neće biti teško da se pogodi gde bih završila! Ali, da ne bude da baš nisam imala oči ni za šta drugo, evo dokaza!

Naravno, ne bi bilo lepo da, pored ovoliko divote, zanemarim svoje rođene stvari! Pantalone su iz Friday night posta, Sandra Lalović, a tunika je iz Orsaya, od pre x godina. Tada čak nisam ni bila svesna koliko ću u današnjici da volim tufne! I nju obožavam! Propustila sam da kupim predobru retro haljinu zbog nje. Decibel bolero ste isto viđali, kao i cipele. A tašna je Iz Maminog Ormara, živele osamdesete! 

I, svakako, svaka dobra modna šetnja se završava u obližnjoj Vespi, da se uz pićence slegnu utisci. 

I jedan šminkerski savet za kraj - ako vaša majka još uvek negde čuva onaj karmin u zlatnoj kutijici koji je zelene boje, pa onda poružičasti na usnama i ne skida se tri dana, vodite računa ako ga pozajmljujete, ako stavite par slojeva završićete sa prejarkim pink usnama kao neki ovde prisutni!

MALA ZADOVOLJSTVA

Imam stečeni otpor prema stvarima koje su masovno prihvaćene. Ponekad ide do totalne suprotnosti. Obožavala sam bajkerske čizme, sada kada ih obožavaju svi ne mogu da ih smislim, znam da ću ih videti na svakom koraku, na svakom četvrtom stopalu koje pređe pločnikom, i to uglavnom iste modele. Ne volim ti ja to! U tu omraženu grupu spadaju i kovanice "outfit post" i "new in". Ja nemam new in, ja imam neke stvari koje sam kupila ovih dana.

Rekla sam već da novembar nije moj mesec, on me mrzi  i ja mrzim njega. Srećom, još malo pa se završava, ali ipak, dok ne prođe, nema slikanja, nema skitanja, ma nema ničega osim malo šopinga i mnooogo serija. To je onaj trip kada rešimo da okrenemo novi list od, recimo, Nove Godine, pa sami sebe ubedimo da čim svane prvi prvi sve će automatski postati drugačije i bolje. E, takva nerealna očekivanja ja imam od prvog decembra. Ili, neka bude od trećeg, prvi se pada u subotu.

I naravno, kako to obično biva, ovo je trebalo da bude priča o online kupovini. Nekada sam bila prilično navučena na to, s tom razlikom što sam se ja držala domaćih prodavaca, uglavnom preko Fejsbuka, mogli ste to i do sada da vidite tu i tamo u prethodnim postovima. Nedavno sam uzela čizmice preko Limunda koje su koštale 500 dinara, plus 350 dinara za poštarinu. U čemu je onda fora, pokušavam da uštedim, a poštarina me pojede. I rešim da kupujem samo u svom gradu, Bogu hvala, ima toliko devojčica i žena koje vole da se otarase svojih stvari na moje veliko zadovoljstvo. Kod Anđele na blogu vidim da  priča o sajtu Moje krpice. Promuvam se tamo, pronađem svašta, ali platica još ne stiže, pa je većina ostala za kasnije, ali nešto je i uletelo.

Nekoliko komada nakita, dva para minđušica i ogrlica stajali su 350 dinara. Jel da da su slatke? Ogrlica-medaljon mi se najviše dopala, a ni prateći elementi nisu loši.

I ova tunikica-haljinica je poreklom sa istoga sajta, jurila sam je nekoliko dana, kada je konačno stigla moram vam reći da sam opasno zaljubljena! Ne gužva se, retro, moje boje, ljuuuubav! I to za nepunih 300 dinara! Jedva čekam žurku sledeće nedelje da je obučem! Videćete kako stoji! Fantastična je i mnogo sam srećna.

Sledeći noviteti su prva pomoć u sakrivanju fleka na zidovima. Moram da priznam da sam se opasno navukla na ove stikere! Za 150 dinara kod Kineza nema više fleka, a osećaj je kao da sam renovirala bar polovinu sobe! Molim nekoga da me spreči ako počnem da ih lepim na svaki zid, to će ipak biti previše, a bojim se da neću umeti sama da se zaustavim!

I najsitnije stvari mogu da donesu ogromnu sreću! Videla sam na nekim stranim blogovima ovakve neobične minđušice, zakačaljke za uši, tačnije, tražila ovde po radnjama i nemaaaa. Ali, ne lezi vraže, tu su Niški kreativci, tačnije Igda. Devojka napravila par komada, čisto da vidi kako će to da ide, i ne da je otišlo, nego bih joj pokupila sve! Za sada sam maznula ova dva komada, i Lana je uzela jednu, ali zaista tu ne nameravam da stanem! A uskoro se Kreativci useljavaju u novi kutak, pa će stalno biti na izvolte!

 
E, sada idu staritetni noviteti i znam da to zapravo ne postoji, ali... Ove dve kutije za nakit su nekada bile moje, pa su bile kod bake, a pošto je ona otišla tamo gde joj ne trebaju, vratile su se kod mene. Morala sam da ih spasim zuba vremena i prašine. Kutijica nikada dosta, zar ne?

Zašto sam ikada u životu kupila špicaste čizme kada ih nikada nisam volela i dalje mi je misterija. Ali važno da postoji obućar koji taj problem može da reši, tako da sada, posle ko zna koliko godina, opet imam svoje divne čizme. Šta kažete, kako vam se čini amputacija vrhova? 

Ova dva laka sam uzela pre par nedelja, pijaca, po 50 din, i u ovaj desno skroz zaljubljena. Vidite ovo malo zelenkasto, nije odsjaj, lak se preliva između braon i zelenog, zapravo ima boju kao staro zlato sa nekom patinom, a zavisi od svetla, nekada je više zelenkast, a nekada zagasito zlatan. Volim!

Imate sigurno neku stvar kojoj ste hteli da promenite lični opis i koja je na tu promenu čekala i čekala i čekala... Ovo mi je suknjica iz srednje škole, siva, na preklop, decenijama je čekala da je skratim. Sada je dočekala da je opet nosim bez kasapljenja jer sada baš volim tu dužinu. I srećna sam, kao da imam novu!  

A imam i novu bananu, ali ona će već da posluži svojoj svrsi verovatno još pre no što završim tako da... zaboravite da ste videli bananu! 

I, ako ste preživeli ovaj post, kada u Obrenovićevoj naletite na ove momke zastanite da ih čujete, ne znam ko su, ali sjajni su!