MOJA PORODICA

Garantujem da su, one noći kada sam se ja rodila, babice u porodilištu ostale bez pelena i mene umotale u neko braon ćebe! Zapravo, ne znam da li je baš ćebe, ali da je bilo braon, sto posto! Odrastala sam u braon sobi, nosila braon stvari, moj život je bio braon! Smeđ, boje čokolade, bele kafe čak, lešnika, kestena, kao što su mi i lokne tada bile te boje.

Onda je moja Orhideja jednoga dana rekla da joj ćerka izgleda kao braon usedelica! Ok, rekoh ja, vreme je da menjam, i pustih boje u svoju svakodnevicu. Kupovala novu garderobu, farbala nameštaj u stanu... Trajalo je to dosta dugo, ali od sebe bežanja nema! Ja sam zemljani znak, boje zemlje su moje boje i tu je kraj, vraćam se korenima...

I nakon ode smeđoj, vreme je da vas upoznam sa mojom porodicom. Prvo novopridruženi članovi!

One su mi bile potrebne, njih sam priželjkivala, upravo ovakve kakve jesu! Dobro, da je bilo baš po mojim željama, postojao bi međubroj za nas koje imamo uska stopala, pa nismo ni tamo ni ovamo. Ali naći standardni ženski broj (čitaj: 38) koji se najbrže rasproda, usred sezone, a pri tom su čizme baš one o kojima si sanjala, ravno je čudu! Ne, čudo je kada uz sve to imaš i drugaricu Lanu sa kreditnom karticom koja sve to može da ti kupi, a ti kasnije da nadoknadiš. I tako su čizme iz mojih snova postale moje!

A ako su ove gore iz mojih snova, ove druge su iz mog srca! Teško je bilo odlučiti se između onog što ti je potrebno i onoga u šta si se zaljubila! Česta životna mukica na više od nekoliko polja, zar ne?  Ali, zahvaljujući Lani, kartici i sniženju, osetila sam se kao nekada, "Oba para su mi mila srcu, pakujte oba!". Uh, vrištala sam od sreće danima! Ma, vrištim još uvek! Vi me razumete, zar ne? Nešto što vam je potrebno, što vam se jaaako dopada, puta dva! 




Nakon nekoliko dana iznova sam se zaljubila u nove članove naše male, srećne porodice. Izuzetno su tople, udobne, braon u svim nijansama i ne klizaju se čak ni po staklenom ledu! Love forever!
 

 Ponesena tim osećanjem neizmerne ljubavi, reših da obnovim svoju vezu sa jednom tašnom koju sam dugo gledala u izlogu. Presrećna zbog toga što posetioci novog second hand shopa nemaju isti ukus kao i ja, znala sam da će ona da me sačeka. Moja nova torba! Kaže mi vlasnica "Ali ti mi ne deluješ kao tip za tu tašnu!". Možda ne, ali tašna je pravi tip za mene. And that was a beginning of a beautiful friendship...

To su novi članovi moje porodice koje ću voleti i kada više ne budu sa nama. A sada upoznajte nešto starije Đorđeviće :)

Cicin roze ćelavi stomačić, nakon druge operacije

Cica je nekada anoreksična, a sada gospođa Garfild mačka. Sa mnom je već osam i kusur godina, toliko niko nije izdržao, skoro pa ni moji roditelji! Nikada nije izlazila napolje, osim u transporteru kada idemo kod čika Doce. Preživela je nekoliko jako teških trenutaka, a sada je stara gospođa obolela od raka koji je nemoguće operisati. Moj bensendin na četiri šape koji mi je kao takav mnogo puta spasio i život i živce. Nirvana u žutoj boji. Bezimena mačka, krštena nakon što je Ogi Radivojević otpevao Cicu. I onomad se smejao do suza zato što sam ga nazvala kumom!

Cvrca u tripu da je cvećka i da zbog toga treba da spava u saksiji

Cvrca je posebna priča! Znate Sudbinu? Onu koja vas natera da prođete tamo gde nikada ne prolazite, bez ijednog očiglednog razloga? Ona me je navela da jedne letnje večeri naletim na majuška sa polomljenim zadnjim šapama. Operacija ne bi pomogla, nekako je to već sraslo, niko je nije želeo takvu. I hvala svima koji nisu želeli da usvoje Cvrcu, sada imamo radost u kući, živahnu tinejdžerku, Cica ćerku koju nikada nije imala, Cvrca majku i mene. Plišani mazuljak! Klasično žensko sa fetišima tipa - nakit, trakice za kosu, cipele i nadasve, tašne!

A kao pridruženi član, da opravda moju ničim izazvanu strast prema šeširima, pojavljuje se i on! Ne znam sa čime da ga uklopim, ja sam braon devojka, ali već ćemo se nekako snaći :)

Previše sam pričala! Odmorite malo od čitanja, vi koji ste stigli do ovde :)   

Cvrca, pravo žensko, uvek nanjuši gde je nakit i sama otvori kutiju

A pošto je pravo žensko, i torbe su veeeeeliki fetiš!

Ljubav!

 
čizme: Emelie Strandberg plitke, za duboke nisam sigurna, moguće iz iste familije
tašna: vintage, second hand, 600 dinara
šeširić: vintage, second hand, 200 dinara
Cica i Cvrca: večno i neprocenjivo!!!!        

https://www.facebook.com/IzMaminogOrmara

VINO, MODA I MRAVI

Kad Sandra Lalović zasuče rukave, tu šale nema! Svako ko iole prati modna dešavanja u Nišu zna Sandru, zna sve o Fashion Corneru i sigurno zna da je prošle nedelje bilo otvaranje prve koncept radnje u gradu. Addel concept store, Trg Republike 2.

Sandra i ja

I, bogami, otvaranje je bilo pravo uživanje! Svetski, šta reći! Mada, ja čekam da u odabrano društvo uđe i neko ko se bavi cipelama, i ja sam spremna da se uselim! Ne mogu ni da pokušam da nabrojim sve koji su se našli u ovom fenomenalnom prostoru! Ali mogu da kažem da mi srce ostade tamo! Garderoba, čarapice, nakit, umetničke slike, mislim, o čemu pričamo ovde?!?!? R A J! A tog petka uživali smo i u odličnom vinu, poslasticama, kokicama... i pogledu na kanjon! Da nisam bila natruntana kao Brundo, isprobala bih sve u šta mogu da stanem! I ne odustajem još od te ideje!

Iće, piće... gde je ono tu i ja...

 Mogu ja da pričam i opisujem i crtam tako da vam sve bude jasno, ali zašto bih, pobogu? Ako ste u Nišu znate gde je, ako niste, biće mi drago da vas odvedem čim dođete u goste! Uostalom, bar nešto ćete uspeti da vidite i na fotografijama Saše Đorđevića.

Marini slatkiši

Pećarac čarapice i nema zime!

Miljana Čolaković design

A ja se pre odlaska satima mučila šta da obučem! Mislim da sam vam već rekla da kuburim malo sa zimskom garderobom, i to je i dalje tačno, mada opasno radim na tome da problem rešim. ALi, za prvu pomoć, kombinovanje letnje i zimske garderobe daje nekakve rezultate.

 Cipele preskačem, shvatam da sam počela prečesto da ih nosim, i to uglavnom zato što sam lenja da ostale povadim iz kutija i vidim šta je od njih nosivo. A iskreno, planiram i nove, odavno nisam, da se počastim.

Kapri pantalone, letnje naravno, ali na punije čarape ne mari. Mislila sam da neću moći da ih navučem i već počela da šaljem prijatelju Saletu histerične sms-ove da ne mogu da izađem iz kuće jer nemam šta da obučem, kad one pristadoše! I leti se teško ubacujem u njih, baš sam bila zbunjena! Ali ih jako volim, dobila sam ih od bivše koleginice pre skoro deset godina i dušu im vadim kad god mogu!

Kaputić mi je posebno srcu mio! Do pre par nedelja bio je bar pola metra veći, na sve strane! Kada se nakanim da ga obučem, idem ulicom kao ragbista! A onda ga je mađioničarka Marina uzela pod svoje i sada stoji kao saliven! Ona stara, kvalitetna vuna, ma fantazija!

  Tašnicu sam uzela letos, za 450 dinara, u jednoj od onih radnji sa feleričnom robom, i oči mi ispadoše dok sam uopšte našla feler! A kada sam shvatila da zapravo nije crna, nego tamno braon, zaljubila sam se još i više!

Košuljica je Iz Maminog Ormara, jedna od onih večnih stvari, jako zanimljivog kroja! Mislim, kada mi dizajner kao što je Sandra kaže da je sjajna, ja bolje da ćutim i citiram!

Za kraj još malo fotografija i podsetnik da u turistički planer za obilazak Niša obavezno upišete i Addel concept store! A kada se i vi oduševite, zahvalnice primam isključivo lično!

Spremni  i za kišu! A u pozadini Pistolero majice

Jel lepo vidite ove mrave?

Letos mi beše tesna, možda sad...

Predivna Sandrina haljina

 

VINTAGE, JE T'ADORE!!!

Ponekada mi moja ljubav prema vintage elementima stvarno izgleda iracionalna! Zbog čega osećam takvu privrženost prema nečemu što je stvoreno mnogo pre mog rođenja? Zašto cunjam po tuđim ormarima i secondhand radnjama, buvljacima u potrazi za nečim neobičnim? Zar nije mnogo lakše otići u neku brendiranu radnju, gde imaš sve, u svim veličinama i bojama i samo skineš sa vešalice? Nisam mnogo razmišljala o tome do sada, nije baš lako analizirati sebe samog, a onda u blogosferi naiđeš na ljude slične sebi koje je mnogo lakše provaliti onako gledajući iz ćoška.
I kao mlađa retko sam imala modernu garderobu. Zapravo, uglavnom onda kada bi pošle u grad, pa maznem nešto od drugarica. Sreća moja, pa smo tada sve bile dovoljno slične građe za to inače bi odležala dobar niz godina zbog golotinje na javnom mestu uzrokovane nedostatkom adekvatne garderobe.
Sve što je vredelo u Mom Ormaru bilo je nasleđeno ili poklonjeno. I tu idu od izvora dva putića: mrzeti to što imaš jer nije moderno, ili zavoleti to što imaš i ne želeti drugo. Moj konačni odgovor je B, zavoleti to što imaš.

 


Možda, ako bi neko mogao da mi garantuje da, ako potrošim više od pola svoje plate na neko brendirano krpče, da će isto da ostane u svom izvornom, nepromenjenom agregatnom stanju bar onoliko koliko je potrebno da isplati svoju cenu, možda bih i pristala! Ali žljc kvalitet uz takvo odricanje, hvala, ali ne hvala. Dakle, materjali su neuporedivo kvalitetniji bili nekada davno.

Naravno, nezanemarljiv, zapravo presudni momenat u celoj vintage priči je originalnost. Nikada nisam bila deo mase, a sada već tvrdoglavo odbijam da to budem. Želim da imam nešto što niko drugi nema, makar to bila i obična majica. Ne uspevam baš sto posto, ali približavam se cilju. Danas sam, dok sam se vraćala s posla, usput srela tri devojke u razmaku od po pola ulice, i zapitala sam se da li je počelo da mi se pričinjava, zar tu curu nisam srela pre pet minuta? Isti outfiti skroz naskroz. Zona sumraka, bogme, nije mi bilo svejedno, posumnja čovek u sopstvene oči i ono malo razuma koliko je preostalo nakon napornog dana na poslu!

I baš lepo što sam se ja ovako raspričala, a moj outfit će da opiše ko? Od vrha pa naniže, šeširić mi je kupila drugarica, ovde-na-slici-prisutna Lana, u Aleksincu. Poslednji na polici, čekao na mene, za svega 150 dinara. Kasnije mi reče da ih ima u Knezu na ulici za 500. Knez, Kinez, razlika je samo u ceni i lokaciji.

Ovo tufnasto čudo sam slučajno spazila u 
novootvorenom secondu u komšiluku. Zapravo, spazila sam samo tufne, na kraju se ispostavilo da je to jako zanimljiva jedna bluzica, i usvojih je momentalno.
A i farmerice sam isto tako uzela, tamo početkom veka, videla, probala, hajde daj. Dugo ih nisam nosila, tada su mi goli stomaci bili prioritet, a sada zahvaljujem nebesima što sam ušla u radnju! Idealni par džinsa, visok struk, visoki džepovi, ono što ženski pozadinski elementi najviše vole, straight leg, tamne... Stacy London bi bila tako ponosna na mene!

Na tašnicu sam posebno ponosna, neverovatni vintage komad koji mi je poklonila drugarica nakon što ga je otkrila na tavanu kuće muževljeve bake! Nisam htela ništa da ti kupujem za rođendan, znam da će ovo više da ti se svidi. O, moj Bože, kako je samo bila u pravu! Jedinstvena je!
 
Cipelice su Iz Maminog Ormara, nije ih mnogo 
iznosila, a sećam se da je i tata imao slične, samo mušku varijantu, naravno. Izgleda da je to tada bilo moderno. Ali ako su preživele do sada, to ipak dovoljno govori o kvalitetu, ne?
 

I  neka ključne reči budu originalnost i kvalitet, a ja da prekinem više da mudrujem, ukočiće vam se prst od skrolovanja pa me nikada više nećete čitati! A ako vam treba društvo za iskopavanje blaga, tu sam!  
I da, odlično smo se proveli kod drugara Mice na rođendanu i hvala njegovom katastrofalno lepom stanu što je pružio lepu pozadinu. A pošto su sve fotografije slikane mobilnim, ozbiljno razmišljam o nekoj akciji za prikupljanje sredstava za opremu sirotih blogera!

  
šešir: Kinezi, 150 din
bluzica: SH, 400 din 
farmerice: ko će toga da se seti posle više od deset godina???
cipele: Iz Maminog Ormara
tašnica: Vintage, sa bakinog tavana