ČAROBNICA, part 1

Najlepša stvar koja se tiče garderobe, po meni, je kada se šije. Dobiješ parče pravljeno specijalno po tvojim merama, tako da ti lepo legne na svaku krivinu, a to je svakako najvažnije. Pa je pride i unikat, ako je rađeno po tvojoj zamisli, znaš da ćeš izaći u grad, recimo, i nećes sresti nijedno žensko čeljade kako nosi to isto. (Još se sećam noćne more iz gimnazije, sanjala da su sve moje drugarice kupile iste čizme kao ja, probudila sam se sva užasnuta.) Sam biraš materijal, kroj, sve.

Jagoda na toj modnoj tortici je kada dobiješ sve to a pride iskoristiš ono što već imaš, nešto što je godinama čamilo u ormaru, zaboravljeno, nije imalo vazduha za disanje. I pod nečijim veštim prstima stvori se komad u koji se zaljubiš skroz!

Ja imam jednu takvu čarobnicu, odaziva se na ime Marina. Ili mađioničarka, umetnica, čudo moje, mada mislim da joj Čarobnica najbolje pristaje. Mojoj Čarobnici kažeš šta i kako želiš, par puta se krojački metar obavije oko tebe, i prvi sledeći put dobiješ gotov proizvod. Sjajno, ne? Nema cimanja, isprobavanja, prepravljanja... Jednostavno, brzo, lako...

  
Sve kaputiće koje imam nasledila sam od Orhideje. I svi su previše kvalitetni da bi bili zanemareni. I previše veliki. I tu uskoči moja Čarobnica. Orhideja presrećna jer kaput koji je dobila od nane sada više ne čami u Ormaru, ja presrećna jer imam sjajni novi kaputić. Win-win!
 

 Čekaj, a šta ako nemate svoju Čarobnicu? Ok, pozajmiću vam svoju! Ako ste iz Niša, onda nema problema. Ako samo navraćate, opet nema problema, rekoh da nema ni proba, pa tako ni gubljenja vremena. Samo se obratite mojoj Čarobnici i bićete svaki put oduševljeni, kao i ja! I evo kako je kaputić izgledao pre nje ;) Ovde uračunajte da su unutra mogle da stanu dve mog kalibra!

 
 Znate i onaj momenat kada dugo nešto tražite i već izgubite nadu da ćete naći. A onda se desi neko poklapanje kockica u svemiru... Već neko vreme sam tražila braon prsten, po mogućstvu podesiv jer imam pretanke prste. I nisam nalazila odgovarajući. A onda sam jednom zatekla poruku u inboxu i preporuku. Odličnu preporuku. Predstavljam vam devojke koje stoje iza Jewelry Don't worry i dva komadića koja u poslednje vreme ne skidam sa prstiju. 

All of my readers from abroad, this is classic "then and now" post. Just wanted to point out that I have pleasure of knowing a sawing magician, my lovely seamstress who can do miracles and make whatever I imagine. This coat I got form my Mom, it was too big and she made it perfect! Hope that everybody can find a magician of that sort, cause the only way to look good in your clothes is to get it fitted just for you!
 kaputić: Iz Maminog Ormara
prstenje: Jewelry Don't Worry, smeđi 250, plavi 200 din

PHOTOS: Alexandra Hope 
 
 

IGRA U ŠETNJI, ŠETNJA U IGRI...

Odavno htedoh da ovekovečim moje kaputiće. Nasledila ih, naravno, od Orhideje, i nisu baš bili nosivi. Preveliki, ne mogu u autobus da uđem, kao neki ragbista pod uniformom. Onda je Marina uzela stvari pod svoju iglu...

A onda drugi problem. Radim od mraka do mraka, ne daj Bože moj Sony da uslika nešto kada počne da se smrkava. I ne, slikanje u kaputu nasred dnevne sobe je i za mene previše!

Na razdaljini od dva metra moj Sony bi me registrovao kao nekakvu tamnu mrlju. A ja baš i nisam mrlja, mada umem da budem zamrljana kao dete kada jede čokoladu. Rukama. A onda došao drug Amerikanac, malo kao nešto šetali po gradu, upoznavali se sa znamenitostima, (moraću da obnovim znanje lokalne istorije, ovo je ipak godišnjica Milanskog edikta i to) i slikali se. Pominjem Sony mrlju jer je između mene i njega dok me je slikao bio prostor veličine fudbalskog igrališta, jedva ga i čuh kada me je dozivao da se okrenem. Ali, naravno, on ima durbin od objektiva na svom Nikonu! I evo.

 

Ovaj mi je jedan od omiljenih kaputića. Ona stara, dobra vuna, kakva se danas jako teško nalazi, toplo unutra kao pod ćebencetom! Klasičan, izrez na V, malo iznad kolena, crn, univerzalan.

Tašna, naravno, Orhidejina, i obožavam je! Prevrnuta koža, pa sa nekim printom, nešto, i ovom prilikom joj obećavam da ću joj promeniti zip i da će moći da se zakopča, u inat džeparošima!

Šal mi je drag, najdraži, a pošto sam ja braon devojka, jasno je da ne postoji situacija kada mi nije oko vrata, osim kada je na pranju, naravno!
  

E sad, malo je slikica, pa se dete zaigralo sa tim istim slikicama, ali u suštini, evo kako izgledam kada krenem u neobaveznu vikend šetnju sa drugarima. :)  

https://www.facebook.com/IzMaminogOrmara