BROWN SUGAR

A šta, sirota, da radim, kada leto ne dozvoljava čoveku da sedne za računar? Znam da će prekratko trajati, a dugo se čekalo, pa gledam kako znam i umem da iskoristim svaki minut. A kao svaki dobar turista koji nosi fotoaparat u tašnici, samo se posle nekog vremena setim - jaoooo, pa ja se ne slikah!

Naravno, odmora je malo, a posla puno, ali sada će festivali, najpre Nišvil, pa onda i Filmski susreti, kada će sve one silne krpice koje nakupovah, sredih ili dobih na poklon, imati prilike da se pokažu i iskažu. Valjda neću da zaboravim da imam škljocalo u torbici!

A sada da pređemo na predstavljanje prošlonedeljnog modela. Krenula na autobusku da sačekam prijateljicu sa Malte, a njoj bus kasnio, što je mene nekako nateralo, a bilo je zaista teško, da skoknem do second hand radnje kod stanice. "Jaoooo, pa nemojte sada, sutra dobijamo novu robu", vrisne prodavačica, ali ne, ja se ne dam prevariti. Kada ostane malo lakše se vidi, a cene idu dole. 

 

 E sada, konačno sam negde na polovini života dostigla onaj momenat kome sam težila još u Orhidejinom stomaku - da mi ništa nije neophodno (osim obuće, toga nikada nije dovoljno), nego mogu da kupim šta mi se sviđa i da tako prepunjujem Ormar. I onda uđem u radnju i čekam da mi se neka stvar obrati. Naravno, ne bukvalno, još nisam došla dotle, ali ako nastavim ovako samo je pitanje vremena. Dakle, čekam da proradi hemija i da parčence nečega proviri između svih ostalih stvari. To je uradila i ova haljinica.

 

Zara u Secondu, to je ono što najviše volim, još kada je basic, pa još kada je braon, lele divote! Malo veća, ok, ali zato mogu da je nosim i kao haljinicu i kao tunikicu, i već se do sada više puta pokazala u najboljem svetlu. Majičica ispod, to mora, i off we go!

Idemo sada do detalja. Jedne od novijih sandalica koje nikako da dođu na red za slikanje, a kupljene još na proleće, naravno braon, i naravno, frajer koji bude viši od mene u njima je odmah bezecovan ;) Tašnica Iz Maminog Ormara, ma kao da je stvorena za njih. Pojas već prema raspoloženju, prsten Jewlery Do't Worry, i spremni smo za izlazak. Samo još da se spustim niz ove stepenice...

 

A u tunika varijanti, sa helankama, možemo da se i pentramo, kao što se vidi iz priloženog, čak nam ni kruna ne padne s glave, ili u ovom slučaju sjajan Burberry šeširić koji sam dobila od prijateljice za rođendan.

Pa, do skorog viđenja! 

haljinica: Zara basic, second hand, 600 din
šeširić: Burberry, poklon
prsten: Jewelry Don't Worry, 200 din
majica: second hand, 100 din
tašna: Iz Maminog Ormara
sandale:B Shoes, 2500 din

DO IT YOURSELF, RECYCLE, SAVE THE PLANET!!!

Oduvek sam bila kreativna. Od kako znam za sebe obožavala sam Uradi sam varijantu, štap i kanap, i sećam se ogromne sreće kada nešto sam napraviš, kako god to izgledalo. Krenulo se od kutija, a očigledno da nisam mnogo dalje odmakla :) Sve je super, ideje se gomilaju, ali kada treba i praktično da im se pristupi, tu nastaje zastoj. Fali mi ovo, nedostaje ono, vremena za te stvari ponajviše. 

A onda me uhvati manija. Zaista, jako volim da majstorišem, mada se to više svodi na praktične, nego na kreativne stvari. Ali eto, dođe i takav neki momenat. 

Mislim da sam vam već pričala o mom najvećem problemu. Čuj, najvećem, dobro nije, ali veliki jeste, jer se borim sama sa sobom. I predsobljem, ali ono uvek pobedi! Elem, ja sam žestoki pobornik minimalizma, volim čiste, jednostavne linije, bez previše ukrasa. S druge strane, zaboravljam na stvari kada mi nisu pred očima, na displeju, na izvolte. Ne samo što ne znam šta sve imam, nego se uhvatim uvek za jedno te isto, a ostalog se ne setim, iako volim raznovrsnost. Pogotovo ako su mi stvari na nekoliko različitih mesta, to je tek smrt!

Ali eto, ovih dana reših da preduzmem nešto po tom pitanju, da bar saberem stvari na jedno mesto, a posle ću da vidim šta ću sa njima. Za početak moja kolekcija marama i ešarpa. Uzmem iz dragstora onu ambalažu za jogurt, stavim marame unutra i zakucam na zid. Jednostavno, brzo, lako, a imam i umetničko delo na zidu koje mogu da promenim kad mi se prohte. Izgleda ovako. 

zidovi su mi tamniji, čisto da se zna

 

 Jednostavna poenta, nađi nešto i osmisli mu drugu funkciju.

A onda krenem da sređujem stan, jer me još drži faza "sve-što-u-ovom-trenutku-ne-koristiš-odnesi-kod-tate-na-ranč". I prikupljajući stvari pronađem kutiju od neke kompjuterske potrepštine, sa tanackim sunđerom unutra. I odmah vidim kutiju za prstenje, da konačno bude sve na jednom mestu. I mislim se, ako to ne uradim odmah, nikada i neću. Moglo je biti i bolje, imala sam razne ideje, ali uvek može da se preinači. Bitno je da je sada većina na istom mestu, a ja iskoristila i papir za pakovanje koji je zaostao odnekud. Ovo je materijal.

 A ovo je finalni proizvod. Taman možete videti i dobar deo moje kolekcije prstenja :)

da, da, papir je siv

Nije perfektno, trapavi početak. Ali potrebno mi je, napravila sam ga sama za pola sata, i što je najvažnije, iskoristila sam nešto što bi završilo u đubretu. Veliki sam pobornik reciklaže i to je ono što me zaista čini srećnom. I želela sam to da podelim sa vama.  
   
Friends, I am a huge fan of recycling. Always been. There is that dose of joy when you make something from stuff that would probably end up on a dumpster. And when you make something you really need... The scarf stand is made from yogurt carton that I took from supermarket. I love to have all of my stuff at the same place, or else I will forget what I have. While I was cleaning house I found some old boxes, small ones. And I thought - ring box! And I made one in half an hour. It's not perfect, but I am so happy that I found time to make it. That's all, I just wanted to share that with you on Saturday afternoon :)

MALA ŠARENA HALJINA

Ako je ovo proleće, ja sam Bil Gejts! Niti sam muško, niti nosim naočare i uopšte se ne razumem u računare, ali eto! Mislila sam da živa neću stići do kuće pored ovakve oluje, ali evo, počela je krv ponovo da cirkuliše kroz prste, pa da vam ispričam priču o jednoj slatkoj haljini.

Pre izvesnog vremena zove mene drugarica i kaže "Jaooo, kupila sam sjajnu haljinu preko Limunda ali mi nikako ne stoji, a pošto je jako neobična, prvo sam pomislila na tebe". Logičan zaključak, poštujem, i odem.

Kada sam videla boje oduševila sam se. Nije nešto što bih ja kupila, ali odlično izgleda. Uz telo, do kolena, sjajno! I onda odem kući da je lepo isprobam. Uh! Super je to što je devojka koja je prodavala haljinu istu napravila prema svom dizajnu. Ali joj krojenje nikako nije išlo od ruke. Imala je jedan rukav, pufnast na ramenu, očajno ukrojen ispod pazuha, ne možeš ruku da podigneš. A rubovi su bili od nekog materjala koji grebe, zeleni i narandžasti. Na ovim kajišićima različiti zlatni dugmići. Jasno vam je o čemu govorim?

Ali za modne boljke ja imam najbolji lek - moju Čarobnicu! Da ovakav divan materijal ne bi čučao na dnu ormara, odsekla je rukav, ukrojila je prema mojim merama, a umesto užasnih dugmića stavila je nitne! (Jeste, jeste, sada i ja pratim trendove, imam nešto sa nitnama!) I tako je rođena ova top haljina koju ću iznositi za sve pare!

Najlepše izgleda kada je korset ispod nje, gola ramena i to. Ali da bih iskoristila priliku da je uslikam, morala sam da improvizujem, tako se ne čudite majici, pantalonama i čizmama koje ste već videli u prethodnom postu.

Poenta priče je da, ako mislite da je nekom komadu odzvonilo, sviđa vam se materijal i ništa drugo, ne predajte se! Konsultujte svoje čarobnice i uživaćete još i više u novom parčetu garderobe jer znate da ste izvukli maksimum iz minimuma.   

Let me tell you a story, my dear friends, about a piece of cloth. When I got this dress as a present from a dear friend, it didn't look like this. There was a sleeve, poorly tailored, some weird gold buttons and seems were in all different colors. Yeah, sounds awful, right? Lucky me, lucky me, my seamstress can do magic. And this lovely thing is what she made for me. The point is - if you like the material, colors or the cut, and dislike everything else, try to work your magic and make that cloth your own, the piece that you will wear a lot!

haljina: poklon
minđuše: bulevarska pijaca, 100 din
prstenje: Jewelry Don't Worry
photos by Alexandra Hope 

BLACK MINIMALIST

Ponekada dok idem ulicom i posmatram ljude oko sebe dođe mi da zavapim - zaštoooooo?!?!?! Možda neko i na mene tako reaguje, ne znam. Ponekada kada uđem u radnju, dođe mi da pomazim neki od onih materjala i da im se izvinim u ime onih koji su ih totalno upropastili nekim nebuloznim krojem.

Prošle nedelje sam malo skitala po gradu i moram da kažem da je utisak fifti-fifti. Najpre oduševljenje, prolazim pored fakulteta, suda, vidim fenomenalno obučene devojke i žene, baš onakve kakve najviše volim da vidim - nose svoje krpice tako nonšalantno, kao da su u njima rođene. Uvek mi pokvari utisak kada vidim da se neko muči u svojoj garderobi. Pa ne kažu uzalud da mora da ti je udobno, moraš da se osećaš kao svoj na svome, inače uzalud ti Vitoni i pitoni i ne znam šta. 

Uđem u podzemni i prvi utisak je - Bože, daj mi milion evra i pola sata! Hoću i ovo, i ovo, a tek ono tamo, radnju bih im ispraznila.

Onda se u svojoj šetnji približavam nekim fensi kafićima i sve se okrene. Mali klonovi na sve strane, sve iste, pregorele usred zime, napućene kao da im je frajer krenuo na cmok, pokušavaju da balansiraju na dvanaesticama usred ranog popodneva. A i radnje ispred kojih ih srećem su baš takve. Sto mu Balenciaga tašnica, nisam ni znala da i ovo imamo u gradu!

Dakle, fifti-fifti.

Volim da vidim eksperiment. Volim da vidim da je neko uneo delić sebe u ono što nosi. Odakle ja da znam ko si ti ako izgledaš kao čitava ona grupa tamo? Serijska proizvodnja. Daj mi malo tvoje ličnosti, obmotaj drugačiju maramu oko vrata, barem to. Naravno, moraš imati ličnost da bi je pokazao, a to obično dolazi kasnije. Čast onima koji se sa tim rode. Čekam da prevaziđu fazu - Tata, kupi mi onu jaknu, svi je imaju, samo je ja nemam! Ćero, i ne treba da je imaš, budi bar malkice drugačija. Ok, biće nemilosrdni prema tebi, ali sa dobrim razlogom. Ako te svi vole znači da nešto nije u redu. Nikome nisi gurnula prst u oko, niko te nije primetio u masi, niko ne primeti ni kada te nema. Ne valja to, ćero!

Ok, rekla sam šta sam imala. Delom zbog toga što je već proleće pa će svi da pohrle na ulice i svašta će moći da se vidi. Delom zbog toga što sam morala to da kažem naglas, ili da otkucam u pola glasa. Delom zbog toga što imam tu privilegiju da su oko mene, što bukvalno, što online, neke malo drugačije devojke za koje mogu da kažem da mi je čast što ih poznajem. Delom zbog toga što su mi posle selekcije ostale svega tri fotografije za ovu priliku.  

Obična crna svilenkasta V majica tri-četvrt rukava, dobijena na poklon pre skoro desetak godina. Crne pantalone, nekada helanke, sa onim kožnim efektom koji tako volim. Orhidejine čizme Iz Maminog Ormara. Jewelry Don't Worry prstenje. Sjajne minđuše sa pijace. Baš kao i ogrlica. Narukvica dobijena od drugarice. Nemam pojma zašto, ove zime mi je crna bila primarna boja, iako inače nisam nešto posebno vezana za nju. Ali eto, ove zime to sam ja!

Guys, this would be hard to translate. The point is that I was inspired by the people that I saw on the street, and disappointed at the same time down the road. I like to see something fresh, something that tells me who you are, what is your taste. Don't like seeing so many clones on our streets. And to finish the story, I wasn't very inventive myself, somehow this winter I was drawn to black, Don't really know why. But this is it.

prstenje: Jewelry Don't Worry, 200 i 250 din
minđuše, ogrlica: pijaca, 2x 100 dinara
helanke/pantalone: second hand, 1000 din
narukvice, majica: poklon
čizme: Iz Maminog Ormara
  photos by: Alexandra Hope

ČAROBNICA, part 1

Najlepša stvar koja se tiče garderobe, po meni, je kada se šije. Dobiješ parče pravljeno specijalno po tvojim merama, tako da ti lepo legne na svaku krivinu, a to je svakako najvažnije. Pa je pride i unikat, ako je rađeno po tvojoj zamisli, znaš da ćeš izaći u grad, recimo, i nećes sresti nijedno žensko čeljade kako nosi to isto. (Još se sećam noćne more iz gimnazije, sanjala da su sve moje drugarice kupile iste čizme kao ja, probudila sam se sva užasnuta.) Sam biraš materijal, kroj, sve.

Jagoda na toj modnoj tortici je kada dobiješ sve to a pride iskoristiš ono što već imaš, nešto što je godinama čamilo u ormaru, zaboravljeno, nije imalo vazduha za disanje. I pod nečijim veštim prstima stvori se komad u koji se zaljubiš skroz!

Ja imam jednu takvu čarobnicu, odaziva se na ime Marina. Ili mađioničarka, umetnica, čudo moje, mada mislim da joj Čarobnica najbolje pristaje. Mojoj Čarobnici kažeš šta i kako želiš, par puta se krojački metar obavije oko tebe, i prvi sledeći put dobiješ gotov proizvod. Sjajno, ne? Nema cimanja, isprobavanja, prepravljanja... Jednostavno, brzo, lako...

  
Sve kaputiće koje imam nasledila sam od Orhideje. I svi su previše kvalitetni da bi bili zanemareni. I previše veliki. I tu uskoči moja Čarobnica. Orhideja presrećna jer kaput koji je dobila od nane sada više ne čami u Ormaru, ja presrećna jer imam sjajni novi kaputić. Win-win!
 

 Čekaj, a šta ako nemate svoju Čarobnicu? Ok, pozajmiću vam svoju! Ako ste iz Niša, onda nema problema. Ako samo navraćate, opet nema problema, rekoh da nema ni proba, pa tako ni gubljenja vremena. Samo se obratite mojoj Čarobnici i bićete svaki put oduševljeni, kao i ja! I evo kako je kaputić izgledao pre nje ;) Ovde uračunajte da su unutra mogle da stanu dve mog kalibra!

 
 Znate i onaj momenat kada dugo nešto tražite i već izgubite nadu da ćete naći. A onda se desi neko poklapanje kockica u svemiru... Već neko vreme sam tražila braon prsten, po mogućstvu podesiv jer imam pretanke prste. I nisam nalazila odgovarajući. A onda sam jednom zatekla poruku u inboxu i preporuku. Odličnu preporuku. Predstavljam vam devojke koje stoje iza Jewelry Don't worry i dva komadića koja u poslednje vreme ne skidam sa prstiju. 

All of my readers from abroad, this is classic "then and now" post. Just wanted to point out that I have pleasure of knowing a sawing magician, my lovely seamstress who can do miracles and make whatever I imagine. This coat I got form my Mom, it was too big and she made it perfect! Hope that everybody can find a magician of that sort, cause the only way to look good in your clothes is to get it fitted just for you!
 kaputić: Iz Maminog Ormara
prstenje: Jewelry Don't Worry, smeđi 250, plavi 200 din

PHOTOS: Alexandra Hope