POBUNA MOG ORMARA

I tetovaža morala da izviri, mrzi zimu jer tad ne dolazi do izražaja!

 Moja garderoba je počela da izaziva nerede po kući! Ne zbog toga zato što je kuća u neredu, a jeste, nego se pobunila zato što je sva pažnja posvećena stvarima Iz Maminog Ormara, a krpice Iz Mog Ormara su zapostavljene. Počele su da štrajkuju! Prave se da su mi velike, rašivaju se po šavovima... Sumnjam na zaveru, mislim da su čak nagovorile mog druga da mi cigaretom izgori predivnu, crvenu maminu haljinu kad smo onomad bili na svadbi kod najbolje drugarice! Namerno mi to rade, i to sada, na smeni sezona!

I zarad mira na policama i po fiokama, morala sam da popustim... Pa, iako je ova kombinacija Iz Mog Ormara, opet svaki komad ima svoju priču. 

Nemoj slučajno P...S... leptirče da ne prisustvuje!

Kada sam otišla na otvaranje NewYorkera u Forumu, noge su mi otpale obilazeći sve one kvadrate pune garderobe. I kada sam već gledala gde da padnem na nos, a da pri tom ne zakrčim put, kaže menadžerka: "Slušaj, mi smo rešili da obradujemo novinare koji su danas došli, idi i zaberi šta god želiš za tu i tu cifru". Ja u transu, skroz, ponovo obiđem sve, nađem, vratim se, a ona me gleda "A što samo to?" Skontam da je cifra duplo viša nego što sam ja onako zabezeknuta čula! I tako se, posle još par pređenih kilometara, pored nekoliko majičica, i ovo haljinče našlo u Mom Ormaru. I ne znam kako i zašto, ali svaki put kada je obučem, fenomenalno se provedem, bez izuzetka!

Zbog pojasa zamalo da zakasnim na autobus! Šetam Knezom, vidim frka i panika u Terranovi. Aaaa, ne može to da prođe bez mene, moram da vidim šta se kuva! A tamo ludilo od sniženja! Pogledam ja etiketu, skinuli čitavu hiljadarku sa pojasa! I toliko sam se tu zaglavila da sam možda i postavila rekord u trčanju na štiklama od Kneza do Basa, 20 min nizbrdo! Ponavljam, na štiklama! Uplašila sam vozača kada sam uletela u bus, pa sam se onda uplašila i ja, kako će tako šlogiran da vozi 300 kilometara!

Cipele tražile krupni plan, da ne bih išla bosa kući, morala da udovoljim!

Ogrlica je sjajna, dobila sam je letos od prijateljice sa Malte i jako mi je draga. A cipelice sam kupila preko Fejsbuka, nisu baš u savršenom stanju, ali jesu divne, a pomalo i nezgodne, imaju strašan pad. Međutim, godinu i kusur su spavkale u ormaru jer, pametna ja, nisam osetila da mi je sedeći na fotelji utrnula noga, ustanem, i - ćao ćao članak narednih godinu dana. Sada nadoknađujem za sve pare.

Nadam se da sam ovom pričom uspela da smirim situaciju u Mom Ormaru. Odoh da se bacim na smirivanje pobune jer, koliko god da sam sada u milosti, teško da će sve krpice naći same put do polica u Ormaru... Ovo je onaj trenutak kada se zapitam šta će mi, pobogu, ovoliko garderobe! Srećom, brzo me prođe :)))

Ovo je ljubav na prvi dodir Apple tastature, Apple miša i mene! Photo by A.Nikolić

haljina: NewYorker - poklon
pojas: Terranova - 190 din
orglica: poklon sa Malte
narukvica: kinezi style
prsten: P...S...Fashion - 390 din
helanke: bulevarska pijaca, mnogo davno - 500 din
cipele: Fejsbuk kupovina

photos by: moja sestrica Alexandra Hope