BLURRY ALL THE WAY

Verujem da je svima poznat onaj momenat kada konačno ugrabite vremena za slikanje, imate kome da stavite aparat u ruke... Ali avaj... Mali idiot je previše komplikovan za upotrebu. A drugarici zadrhte ruke (to što je pre toga satima orezivala živu ogradu motornom testerom verovatno nema nikakve veze sa tim drhtanjem). Izuzimam sve sa iole normalnim foto-aparatima. Opcija 1 - praviti se lud i zaboraviti na post. Opcija 2 - praviti se lud i reći da si baš tako i htela. I onda se malkice igraš po netu sa filterima raznoraznim i tako...

I opet nova frizura. Zapravo, ovako je trebalo da izgleda od starta, ali ok, neke dobre stvari stižu sa zakašnjenjem.

Elem, letos sam bila u Leskovcu i potrudila se da orobim radnje što više mogu. Najveći mi je gušt da odem u neki drugi NewYorker ili Terranovu, stvari su potpuno drugačije, nađeš ono čega u Beogradu ili Nišu odavno nema.

Ovoga puta tu je NewYorker. Helanke sa kožnim parčićima, koje tako volim, uspela sam da pronađem u odgovarajućoj veličini. Ovaj top nisam, s je najmanja veličina, ali tu je moja Čarobnica da sredi stvari. Obožavam i jedno i drugo i upozoravam da ćete ih dosta viđati ove zime.

Ne znam da li sam već pričala o savršenim čizmicama koje sam slučajno pronašla dok je leto još bilo prisutno i koje je moja mačka, nove i još neobuvene, isfronclala u stilu Fredija Krugera. Naravno, to me ne sprečava da ih nosim, niti sprečava masu ljudi da pita gde sam ih nabavila. Kod Kineza :) "Ne mogu da verujem", reče Milica, "mislila sam da ćeš sada da izgovoriš ime nekog brenda". Jok, ni Kinezi nisu ono što su nekada bili.

Džemper je Iz Maminog Ormara, prsten Naca a ogrlica jedna od onih ludih stvari na koje ti drugarica slučajno ukaže, a ti se oduševiš. Sajlice u raznim bojama, pa kupiš koliko ti treba, uklapaš boje, i sve to odlično izgleda. I tako, to sam ja, jedne tople oktobarske nedelje...

PRESTAJEM DA BROJIM FASHION CORNERE

(opet prokleto mnogo slika, skrolujte na sopstvenu odgovornost, za ukočene prste ne odgovaramo)

 Kako da prebrojim Fashion Cornere, kada ne mogu da prebrojim ni dane koje svakodnevno trošim? A da su potrošni, jesu. Dok se vratiš s posla, već je vreme za spavanje. Ne razumem. Zato više neću ni da pokušavam.

Sad sam tek nestrpljiva. Lovely Fashion Ladies najavljuju ludilo od FC-a tamo kada dođe zima. Ne želim ni da izgovorim da u tom slučaju jedva čekam da dođe zima! I da nosim moje omiljene čizme. Ali kada već sada jedva kucam jer su mi prsti Štrumpfeta boje i sporo se kreću, moraću da imam te dve stvari na pameti (čizme i FC) da mi pomognu da preguram do narednog leta.
 

Ova u sredini je moja :) A na njoj piše moje omiljeno - Don't cry because it's over, smile cause it happened!

I tako smo nas tri žene otišle da vidimo šta nam masa kreativnih žena nudi i predlaže. I naravno, poneka sitnica je završila u tašni. Ili na prstu, ili na kuhinjskom pultu, da ne sitničarimo.
 

Tri Gracije Fashion Cornera - Nina, Sandra, Milica

Grupa mala ali odabrana, ona koju smo tamo zatekle. No, to što su mi se potrošile baterije u fotoaparatu nije moglo da me spreči da opet preteram sa fotkanjem. Živele drugarice sa telefonima bolje rezolucije od mog aparata! I, bez dalje priče, izvolite još jedan Fashion Corner.

Čupavac - New Yorker top, Sandra Lalović pantalone i Pretty Dolls oblačić

Aska Wolf, blještava skroz

Rock it! Opet me hvata zimsko crnilo. Moje omiljene nove čizmice

posle šopinga "kafica" u Mirroru. I moj novi Naca prsten!

zbunjet sam skroz

A kada se umoriš, lepo prilegneš, da pregrupišeš snage

tAŠna by Ana Šurdilović

tAŠna by Ana Šurdilović

Koja Sandri bolje stoji uz ten?

Redovna u blogovanju, kao što jesam, kada bismo se grubo šalili, moram sada da nadoknadim. Prošli FC o kome nisam stigla da napišem reč ili dve, održan je za vreme Nišvilla, što će reći sredinom avgusta. I evo malo da se prisetimo i leta.

Mara i Nina

 

POBUNA MOG ORMARA

I tetovaža morala da izviri, mrzi zimu jer tad ne dolazi do izražaja!

 Moja garderoba je počela da izaziva nerede po kući! Ne zbog toga zato što je kuća u neredu, a jeste, nego se pobunila zato što je sva pažnja posvećena stvarima Iz Maminog Ormara, a krpice Iz Mog Ormara su zapostavljene. Počele su da štrajkuju! Prave se da su mi velike, rašivaju se po šavovima... Sumnjam na zaveru, mislim da su čak nagovorile mog druga da mi cigaretom izgori predivnu, crvenu maminu haljinu kad smo onomad bili na svadbi kod najbolje drugarice! Namerno mi to rade, i to sada, na smeni sezona!

I zarad mira na policama i po fiokama, morala sam da popustim... Pa, iako je ova kombinacija Iz Mog Ormara, opet svaki komad ima svoju priču. 

Nemoj slučajno P...S... leptirče da ne prisustvuje!

Kada sam otišla na otvaranje NewYorkera u Forumu, noge su mi otpale obilazeći sve one kvadrate pune garderobe. I kada sam već gledala gde da padnem na nos, a da pri tom ne zakrčim put, kaže menadžerka: "Slušaj, mi smo rešili da obradujemo novinare koji su danas došli, idi i zaberi šta god želiš za tu i tu cifru". Ja u transu, skroz, ponovo obiđem sve, nađem, vratim se, a ona me gleda "A što samo to?" Skontam da je cifra duplo viša nego što sam ja onako zabezeknuta čula! I tako se, posle još par pređenih kilometara, pored nekoliko majičica, i ovo haljinče našlo u Mom Ormaru. I ne znam kako i zašto, ali svaki put kada je obučem, fenomenalno se provedem, bez izuzetka!

Zbog pojasa zamalo da zakasnim na autobus! Šetam Knezom, vidim frka i panika u Terranovi. Aaaa, ne može to da prođe bez mene, moram da vidim šta se kuva! A tamo ludilo od sniženja! Pogledam ja etiketu, skinuli čitavu hiljadarku sa pojasa! I toliko sam se tu zaglavila da sam možda i postavila rekord u trčanju na štiklama od Kneza do Basa, 20 min nizbrdo! Ponavljam, na štiklama! Uplašila sam vozača kada sam uletela u bus, pa sam se onda uplašila i ja, kako će tako šlogiran da vozi 300 kilometara!

Cipele tražile krupni plan, da ne bih išla bosa kući, morala da udovoljim!

Ogrlica je sjajna, dobila sam je letos od prijateljice sa Malte i jako mi je draga. A cipelice sam kupila preko Fejsbuka, nisu baš u savršenom stanju, ali jesu divne, a pomalo i nezgodne, imaju strašan pad. Međutim, godinu i kusur su spavkale u ormaru jer, pametna ja, nisam osetila da mi je sedeći na fotelji utrnula noga, ustanem, i - ćao ćao članak narednih godinu dana. Sada nadoknađujem za sve pare.

Nadam se da sam ovom pričom uspela da smirim situaciju u Mom Ormaru. Odoh da se bacim na smirivanje pobune jer, koliko god da sam sada u milosti, teško da će sve krpice naći same put do polica u Ormaru... Ovo je onaj trenutak kada se zapitam šta će mi, pobogu, ovoliko garderobe! Srećom, brzo me prođe :)))

Ovo je ljubav na prvi dodir Apple tastature, Apple miša i mene! Photo by A.Nikolić

haljina: NewYorker - poklon
pojas: Terranova - 190 din
orglica: poklon sa Malte
narukvica: kinezi style
prsten: P...S...Fashion - 390 din
helanke: bulevarska pijaca, mnogo davno - 500 din
cipele: Fejsbuk kupovina

photos by: moja sestrica Alexandra Hope