BLURRY ALL THE WAY

Verujem da je svima poznat onaj momenat kada konačno ugrabite vremena za slikanje, imate kome da stavite aparat u ruke... Ali avaj... Mali idiot je previše komplikovan za upotrebu. A drugarici zadrhte ruke (to što je pre toga satima orezivala živu ogradu motornom testerom verovatno nema nikakve veze sa tim drhtanjem). Izuzimam sve sa iole normalnim foto-aparatima. Opcija 1 - praviti se lud i zaboraviti na post. Opcija 2 - praviti se lud i reći da si baš tako i htela. I onda se malkice igraš po netu sa filterima raznoraznim i tako...

I opet nova frizura. Zapravo, ovako je trebalo da izgleda od starta, ali ok, neke dobre stvari stižu sa zakašnjenjem.

Elem, letos sam bila u Leskovcu i potrudila se da orobim radnje što više mogu. Najveći mi je gušt da odem u neki drugi NewYorker ili Terranovu, stvari su potpuno drugačije, nađeš ono čega u Beogradu ili Nišu odavno nema.

Ovoga puta tu je NewYorker. Helanke sa kožnim parčićima, koje tako volim, uspela sam da pronađem u odgovarajućoj veličini. Ovaj top nisam, s je najmanja veličina, ali tu je moja Čarobnica da sredi stvari. Obožavam i jedno i drugo i upozoravam da ćete ih dosta viđati ove zime.

Ne znam da li sam već pričala o savršenim čizmicama koje sam slučajno pronašla dok je leto još bilo prisutno i koje je moja mačka, nove i još neobuvene, isfronclala u stilu Fredija Krugera. Naravno, to me ne sprečava da ih nosim, niti sprečava masu ljudi da pita gde sam ih nabavila. Kod Kineza :) "Ne mogu da verujem", reče Milica, "mislila sam da ćeš sada da izgovoriš ime nekog brenda". Jok, ni Kinezi nisu ono što su nekada bili.

Džemper je Iz Maminog Ormara, prsten Naca a ogrlica jedna od onih ludih stvari na koje ti drugarica slučajno ukaže, a ti se oduševiš. Sajlice u raznim bojama, pa kupiš koliko ti treba, uklapaš boje, i sve to odlično izgleda. I tako, to sam ja, jedne tople oktobarske nedelje...