CRVENA BAŠTA

 

Iskreno, nije mi ovo bila ovonedeljna opcija za blog. Ali, nešto se razmišljam, šta ako stvarno zagudi zima do kraja nedelje, kiše i sivilo, nekako mi se ne uklapa, ne ide mi uz cvetnu baštu, pa zašto da je čuvam. Dobro, možda bi bila dobra za razbijanje tmurnoće, ali da ja ipak požurim, dok još ima sunca.

Patim! Leto još uvek traje, a ja već patim za njim! Ma šta, počela sam još sredinom avgusta!!! Ne mogu da se pomirim sa tim da kreće period ukočenih ramena (jer uvlačim glavu u ista kao luda, kao da će to da mi pomogne da se ugrejem, svašta i od mene), blatnjavih cipela i isprskanih pantalona. Sezona vozača koji 100 na sat projure kroz baru i briga ih nije što na trotoaru stoji do malopre doterana cura, a sada tužni lik sa koga se sliva blatnjava voda! Eto, zanesoh se, a ovamo propagiram življenje u trenutku sadašnjem.

Da se vratim na temu. Ona Kasandra onomad nas je lepo naučila da cvetne suknje ostavimo da dremaju u ormaru, inače će gomila dece da trči okolo i da viče "KASANDRAAAA, KASANDRAAAA!" A ja, baksuz, još duga kovrdžava kosa, ma sestre rođene! I dugo ih nisam nosila, ni ovu, ali sada umem i da ispravim kosu, a i današnja deca ne znaju ko je Kasandra!

Suknju, naravno, nasledila od mame. Sećam se fotografije, vraćamo se iz Grčke pa stali negde pored puta, jedna divna ženica u ovoj suknji, i jedna mala divljakuša, kovrdžava kao pudla, pored nje. Od tada sam čekala da je ukradem! Nažalost, visok struk ne trpi moje kulinarske egzibicije i njihove posledice, pa su retki letnji trenuci kada mogu da je obučem, srećom, našao se Saša Đorđević, sjajni fotograf, da uhvati baš taj trenutak. Još uvek ne umem da poziram, pa je veći deo fotografija poslat u večna lovišta delete dugmetom, ali nadam se da je i ovo dovoljno :)

A za sandale moram da vam ispričam priču! Kupila sam ih na Kipru, daleke 2001. i dušu im vadila svakog leta. Otpade platforma jednom, ja kod obućara, a on euforičan: "Ove sandale sam ja pravio!!!" Kako ti, čoveče, kupila ih ja daleko odavde, a on sav srećan: "Da, da, niški Radiči, to smo pravili za izvoz!" E, to samo meni može da se desi, da odem milion kilometara od rodnog grada, i da kupim baš niške sandale! Srećom, crvene nisu ostavili za domaću prodaju, pa sam tu bila na dobitku ;)

Tašnicu ste već viđali ovde, majica zemunska, ma eto, sva sam domaća, čak i kada ne pokušavam. Ali sam bar jednom ovog leta prošetala svoju crvenu baštu međ glumcima, na nekom pressu Filmskih susreta. 

majica: Made in Zemun, 160 dinara
suknja: Iz Maminog Ormara
sandale: Radiči, made in Niš, za inostranu prodaju (opet da se nasmejem)
tašna: Pijaca style, 800 dinara
naočare: Iz Maminog Ormara
<a href="http://www.bloglovin.com/blog/4048601/?claim=gdb7kf2nqj6">Follow my blog with Bloglovin</a>