NEŠTO KRATKO

Đavolski je hladno! Kako mislite još nije zima? Bogami jeste! Čim se temperatura spusti ispod 20 stepeni, za mene je zima, a sad da li je 15 u plusu ili minusu, svejedno mi je! 

A kada je zima, ja ne  postojim, ne funkcionišem, trudim se jer moram, ali sto posto sam bila medved u prošlom životu i uopšte mi nije jasno zašto me sada ne puštaju da lepo odem u hibernaciju do proleća!

U međuvremenu slikanje izgleda kao nemoguća misija! Još nikome nije uspelo da ćebe proglasi za modni detalj, pa neće ni meni. Dok se ne ukaže neka prilika za outfit post, evo jednog duplog, dvosmerni intervju, Fashionholic girl sa jedne i Mamin Ormar sa druge strane. Uradile smo ga za Nish online magazin i ovo je samo prvi deo. U principu, već sam i do sada više od nekoliko puta rekla otkud ja ovde, ali ne mari da kažem još jednom, zar ne? A šta će Fashionholic Girl reći naredne nedelje, što bi rekli tamo u belom svetu - Stay tuned!
Evo i linka :)
http://nish.rs/magazin/rubrike/modnikutak/fashionholic-vs-iz-maminog-ormara

ŽURKA NEUSPELIH FOTOGRAFIJA

Sigurno ste i same nekada bile u situaciji da se jedva organizujete za neko slikanje, ili se skockate za neki izlazak pa greota da se baci, treba i to uslikati, novi post zove i čeka, a nikako da mu se odazovete. I date aparat u ruke nekome ko ne zna, ili vam baš bude onaj dan kada normalan izraz lica jednostavno beži sa vašeg i nema apsolutno nikakve šanse da ga uhvatite i zabeležite kamerom. Ili pregledate lepo sve na svom digitalcu, i sve izgleda ok, a kada prebacite na računar jedino što možete je da se uhvatite za glavu.

Nije mi baš nešto praksa da kačim milion slika, ali ni post sa samo dve nekako ne ide. Ali kada se nakupi dovoljno takvih situacija, bar može da se napravi kolaž, pa se lepo čovek pri tom priseti i leta, dok sedi uvijen u ćebe kao palačinka (mada, u ovom trenutku ipak više ličim na mumiju).

  Ovo je jedina životinjska stvar Iz Maminog Ormara, ako zanemarimo momenat kada se obe mačke nakače na mene, ali njih ne nosim napolje, greju, ali i grebu! Zapravo, ovo je polovina kompleta, jaaako zahvalna jedna stvar, jer sa svojim lastiš pojasom može da se nosi na više od nekoliko načina. Prvobitna želja je bila da pokaže da ume da glumi i top haljinu, i dugu suknju i sve između, ali je samo ova fotka preživela. Majičica stara kao biblija, i ne sećam se više iz kog je veka, a sandale kupljene u radnji sa feleričnom robom za 700 dinara.

 Ovde je par omiljenih mi komada! Nabrana Zarina majica je second hand otkriće i nenormalno je volim. A tek pantalone! Naravno, slučajno naleteh na njih tražeći nešto skroz drugo, takođe SH varijanta, a srce mi je bilo puno kada mi prodavačica reče da su me čekale četiri godine u radnji i uporno izbegavale sve ostale slučajne kupce! Luda neka sorta teksasa, sada još samo da vratim neki kilogram koji je pobegao preko leta, pa da ih ponovo nosim! Majica je stajala 300, a pantalone 400 dinara, kajiš stigao sa bakom iz Nemačke još dok sam bila mala.

 Ovo je takođe jedan od outfita koje jako volim! Pantalone su isto stigle iz Nemačke pre nekih dvadesetak godina i čekale u Ormaru svoj trenutak. Padaju fantastično, do patosa su, visok struk, braon, savršene. A majica je kombinacija pamuka, čipke i trikotaže i koštala je čitavih 100 dinara! Šteta što se nije uslikala jaknica od 250 i tašnica od 450 dinara, ali biće prilike...

Jedna klasična letnja džins varijanta za leto, suknju dobila od bivše koleginice, a top kupila preko FB-a. Safranove baletanke i ona bratovljeva jaknica i spremna sam za naporni radni dan! 

 Ko je još, pobogu, video da možeš da slikaš idiotom po mraku i da to ispadne kako treba! Stidljiva mi nešto ova varijanta, pa nije htela da se slika, ali uhvatili smo satenske zvonarice koje sam ukrala od kume, majicu kojoj sam odsekla rukave čim sam je dobila od drugarice i košuljicu Iz Maminog Ormara koja ne voli da ide u kompletu sa suknjom, a ja joj dopuštam da se pojavljuje solo.
  

 Ovo je trebalo da dobije čitav svoj post pod nazivom Ispunjenje dečijeg sna, ali nije se dalo, bilo je previše mračno i kišovito! Konačno sam ispunila sebi želju i uspela da nađem rolšue, drugarica ih imala zaboravljene u ormaru i odmah sam ih otkupila čim sam saznala. Marama je Orhidejina, jaknica poklon od prijateljice, farmerice Žare jeans, stare prastare omiljene! Za frizuru se pobrinula već pomenuta kišica!

I za kraj, jedina dizajnerska haljina koju posedujem! Sandra Lalović je napravila ovu predivnu stvar koju nameravam da nosim dok sam živa! I sa strane ima nitne, ne znam koliko se vide, ali kada sam je uzela bila je kao merena po meni, i biće opet! Narukvicu je napravila jedna kreativna Nišlijka i moraću ubuduće više da pazim gde kupujem nakit da bi mogle da dobiju pohvalu kakvu zaslužuju. I torba, rađena za mene, da posle ne kažu moje mačke da ih nikada ne vodim sa sobom! Unica bags by Fashionholic, mlada dama zaslužna za to što privlačim poglede! Zapravo, privlači tašnica, ali se i ja kasnije ogrebem za neki! 
 

SO MANY CLOTHES, SO LITTLE TIME

Ups, nisam bušnula okce da vidim ko misli na mene!

Uporno i dalje pokušavam da prikupim potpise za peticiju "Dajte nam dan od 72 sata"! Uopšte me više ne zanima koliko Suncu treba vremena da obrne krug, možda je njemu 24 h dovoljno, ali ovde na Zemljinoj površini to je strašno malo! Pokušavam i da izbegnem zamku u koju sam upala i tamo boravila nekoliko godina, ona "kuća-posao, posao-kuća" fora. 

Ali jednostavno, nema vremena za sve što bi čovek hteo da uradi, nema! A opet se trudim, spavam po 4-5 sati, hoću i da se vidim sa prijateljima, i da gledam film, i da pročitam knjigu, i da izađem u grad, i da odradim posao, i da radim i nešto honorarno, i da pišem kolumne i blog, i da idem u kupovinu, i da se naspavam... Mnogo hoću, jel da? Hoću sve i hoću sada, nema više mnogo vremena za odlaganje! Niko nije primetio da nisam pomenula momka, jel da, jel da? I eto, nije me bilo neko vreme...

Bez vrištećih slika više i nema slikanja!

U takvoj situaciji sjedinjavanje različitih kategorija i njihovo trpanje u isti vremenski okvir su jedino rešenje, za sada. Odem na poslovno okupljanje, povedem prijatelje, ponesem aparat... I evo slika!
Nekolicina prijatelja i ja smo započeli jedan internet projekat, pa kad mi je već doterivanje u opisu posla, taman i da se uslika. Ovo je moja second hand opcija za snimanje tog dana.

     






Bolero sam našla u jednoj second hand radnji, sasvim slučajno, kako to obično biva kada te njuh odvede do nekog parčeta u koji se posle toga ludački zaljubiš. To važi i za jaknicu koja se vidi na jednoj fotografiji. Bluzicu ispod i suknjicu sam dobila od drugarice, a cipelice sam kupila preko Fejsbuka i još su lepše uživo, baš su kao pravljene za mene!

I za kraj, dva slatka momenta! Šolja sa prve slike koju ste videli kada ste otvorili stranicu je remek delo, naravno, urađeno specijalno za ovu priliku! Tvoja Šolja je zapravo jedna izuzetno kreativna devojka Danica, sestra podjednako kreativne Nataše. Može vam iscrtati šta god poželite, imaćete samo svoju ličnu šolju, a ne znam da li mi se pričinjava, ili je kafa nekako ukusnija kada je pijem Iz Maminog Ormara!

A ovo drugo, to je moje Bag tree! Bakin čiviluk na kome svake nedelje raste nešto drugo! Imam sigurno pedesetak torbičaka i tašni od sorte, svi materjali u igri, jedino mesta nedostaje. Zato su zauzele jedan veliki ormar, a na drvetu se smenjuju po potrebi. 

  

 Inače, da napomenem da su sve fotografije slikane mobilnim telefonima raznoraznim, ali hoće to kada neko uporno zaboravlja da nabavi baterije za aparat :)

bolero, jaknica: Second hand (200 i 250 dinara)
suknjica, bluzica: pokloni od drugarica
cipelice: Facebook shopping
leptirić na ruci: P...S...Fashion
ogrlica: jedna od onih jeftinoća radnjica, 200 dinara
Iz Maminog Ormara šolja: Tvoja Šolja   

TROŠENJE LETA

 Ama, uvek tako bude, svake godine, bez izuzetka! Kada, nakon previše odlaganja, dođe trenutak da letnje stvari zauzmu svoje mesto u koferima, vakuum vrećama, onim ormarima do kojih se teško dolazi, mene uhvati pravi dušobol, srcobol i suzica suzicu sustiže. Razloga više od nekoliko. Naravno, obično do sredine novembra ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je još jedno leto prošlo. Pogotovo kada prilikom pakovanja shvatim da opet nije bilo dovoljno vremena da obučem sve svoje haljinčice.

 Ona radi na radiju i život joj nije lak, a nije baš ni adekvatan za doterivanje (što je, pak, u većini slučajeva jako dobra jedna stvar). U studiju si, niko te ne vidi, samo se izgužvaš, a živiš na deset minuta pešaka od radne zone, pa ti i nije da se nalepšaš kada su jedini koji će to eventualno da primete radnici koji zalivaju cveće na kružnom toku rano izjutra.

I svaki put kada se pakujem, zamišljajući da zapravo pratim laste i da ću se vratiti kada zima prođe, obećam sebi da ću naredne sezone više da izlazim, čisto da moje garderobne mezimice ne čame u ormaru čekajući kraj sezone da se presele u drugi ormar. So many clothes, so little time...

I dok sedim prilepljena za kvarcnu, umotana u ćebe od filca kao da je ciča zima, a ne početak jeseni, rekoh da ubacim u rikverc pa da se bar ovde na čas prisetim dugog, toplog leta. Pre nekih mesec dana Đuka i ja izašle da prošetamo Dinu, mada svakome ko nas je video je bilo apsolutno jasno da je Dina šetala nas. 

 I tako, dohvatim ja jednu od omiljenih mi letnjih haljinčica Iz Maminog Ormara, po ko zna koji put se zapitam da li smo evolucijom dobili još po jedan set rebara i kako su, pobogu, naše majke imale onoliko uzane strukiće, i krenemo! Tanacki materijal se nije baš posebno dobro uklopio sa vetrom, ali nije marilo. Haljina je bila jako zadovoljna što sam je povela u izlazak, iako se prvih pola sata samo žalila da je poslednji put videla sveta pre nekoliko godina kada sam je odvela na svirku Orthodox Celts-a, a i tada joj je bilo malo neprijatno zato što je štrčala u odnosu na ostale. Nakon što smo počele da škljocamo, ućutala je i prilagodila se vetru.

I naočare su Iz Maminog Ormara, maznute na kvarno. Tašnica je Avonova, ako se dobro sećam, prava Sport Bili varijanta, spolja izgleda mala, a unutra mesta koliko ti volja! Volim to parče somota, pa to ti je! Sandale dobih skoro, to jest, dobila ih je Orhideja iz Grčke, ali zlatni je to stvor, uvek prvo mene pita da li mi se sviđa pa da uzmem ako je odgovor da. I bio je! Crvenih sandala nikada dosta!

Prstenče još malo pa puni deceniju, preselilo se u Srbiju sa jedne od onih crnogorskih morskih tezgi.
A Đuka se, u nedostatku Maminog Ormara, okrenula Tetkinom i iz njega konfiskovala ovu divnu lanenu haljinu. Dina je u startu odbila bilo kakvu haljinu, osim ove svakodnevne koju stalno nosi. 
I tako su dve Jelene i jedna Dina trošile još jedan letnji dan...

Naš Park prijateljstva! Stvarno se tako zove :)

Zamalo pa totalno monohromatski!

Tašnicu znate, a ovo u drugoj ruci je gospođica Dina

Mini štiklice, br. 35

Moj Đuđule, uvek raspoložen za lepu šetnju!

ŽENE VOLE POKLONE!

 

Nećemo danas o garderobi. Danas ćemo o izborima. Želim da se zahvalim mojoj porodici i svim fanovima zato što ste bili uz mene kada je trebalo. Želim mir u svetu i da nestane ozonske rupe. Hvala Filmskoj akademiji na ovom divnom Oskaru, God bless you. Zahvaljujem se i Stivenu Spilbergu što mi je pružio šansu... I želim da kažem da je Ana Ivanović večeras igrala dobro, bravo Ana, ali ja sam baš sada u životnoj formi i teniska sreća je bila na mojoj strani...

Što? Pa za svaku situaciju imam spreman govor, ko zna kada će da zatreba! Doduše, do sada sam pobedila samo na jednom izboru, u drugom razredu Gimnazije kada je najveći broj drugara iz odeljenja u anonimnoj anketi rekao da želi da sedi sa mnom u klupi. Sreća, radost, neverica. Dakle, pre ne-mogu-da-prebrojim-koliko godina, pa sada. Opet zahvaljujući drugarima, ovoga puta sa Fejsbuka.

Divna ekipa na stranici Serbian Fashion bloggers community  svakoga meseca organizuje izbor za Outfit of the month. I u septembru su moji FB prijatelji bili jako aktivni, klikali koliko su mogli i obezbedili mi pobedu. Ili sam im dosadila do bola, pa im bilo lakše da kliknu i da me otkače, ili im se ova kombinacija dopala.

Ama, ne moraš ni da se doteruješ, samo je staviš i spremna si

U svakom slučaju, u igri su bile i nagrade koje možete da vidite oko moga vrata, a bogami i ruke. A dalek put su prešle da bi se nakačile na mene, stigle su čak iz Ljubljane. Živa Sekelj pravi čudesne stvari i ja priznajem da do sada ništa slično nisam imala u svojim kutijama za nakit i možda i ne bih. Ali sada sam zaljubljena, nekako ide uz mene, prepoznali smo se odmah.  

I obična bela majica postaje čudo!

Ako želite da vaš vrat bude ponosan na vas zato što ste ga lepo okitili, posetite Živu. Ako volite da kuckate o modi dođite na SFBC. Ako volite samo da budete informisani, e, onda je tu Forum. A ako vi, naši divni muškarci, želite da obradujete svoje žensko, ne zaboravite da žene vole poklone. Ne moraju biti skupi, samo maštoviti i originalni, baš kao i ovaj moj :)

Nakit se slaže čak i uz tužnjikavo-romantičan izraz lica

Nemam pojma koji mi je đavo, ali u poslednje vreme stalno pravim ovakve face!

 PHOTOS BY: MOJA SESTRICA ALEXANDRA HOPE