Nisam htela, stvarno! Sada svi pisu blog. Prvi sam otvorila kada sam prvi put cula za to, jos nisam imala ni racunar. I normalno, to tada nije imao ko da prati. Sada je taaaako in! I ja obozavam da pratim tudje blogove. Ali nije to razlog za ovo.
Blogerke zive za modu. Ja ne, ja zivim za garderobu. Volim je, volim, volim. Mozda zato sto sam kao mala stalno ronila po maminim haljinama, a mama je tih osamdesetih bila jako sik! Mozda zato sto u devedesetim svoju garderobu gotovo da nisam ni imala, da mi nije bilo drugarica... Neke stvari iz detinjstva te nekako obeleze i usmere. Ali nije ni to razlog.
Da, blogerke zive za modu, ali ocigledno da od nje i zive. Ili odnekud imaju dosta para, ili ne znam sta. Gledam njihove tasne, naocare, cipele... Ne kazem da ne bih volela i ja, ali ne mogu. Ne sada. I ne ovde. Mozda sam bas zbog toga postala snalazljiva, mozda zbog toga obozavam vintage, retro, second hand. Mozda se zbog toga igram, kombinujem, izmisljam kojesta. Uklapam ljubav prema garderobi sa ronjenjem po maminim starim koferima, uradi sam postovima. A mislim da sam nasla i odlicnu krojacicu sa kojom cu moci da se igram. Videcemo.
Zato ce ovaj blog biti za devojke kao sto sam ja, za nas koje satima otvaramo stranice na webu, prelistavamo casopise, gledamo sta se nosi i uporedjujemo sa onim sto imamo. Mozda se naleti i na neki brend (bas ne volim tu rec), ali uglavnom ovo ce biti za nas snalazljive.
A stvarno nisam htela. Ali sada hocu :)
